Vikings

Više, želim više, želim više.

Da imam srce, mogao bih te voleti

da imam glas, mogao bih ti pevati.

Nakon prespavane noći kad ustanem

video bih šta sutrašnjica donosi.

Da imam glas, mogao bih ti pevati.

Odapnite strele!

Ako nam je sudba naklonjena, preživećemo.

Možda pronađemo sreću u Midgardu.

Ali ako umremo, sumnjam da ću te ponovo videti.

Ti ćeš obitavati u svom raju, koji nije deo mog sveta.

Nemam nameru da umrem. Svakako, ne danas. Još uvek ne.

Nisam spreman za to. -Još uvek misliš da ti odlučuješ da li ćeš umreti ili ne?

Da.

Mislim da ću danas umreti. -Nećeš.

Poljubi me poslednji put.

Sada mogu otići u Valhalu.

Odapnite strele!

- O čemu razmišljaš? - Mnogo mislim na, Ivara.

Mislio sam da razmišljaš o Gladsheim.

Tamo gde je Valhalla. Prostrana i sjajna od zlata.

Nemogu ni da zamislim.

Sam krov je od štitova a rogovi od kopalja.

Štitnjaci pobacani po klupama.

Očevi rata hrane svoje vukove, Frekea i Gerea, sa komadima mesa.

Zima uvek odgovara Odenu.

Svako jutro puste se Hugin i Munin njegova dva vjerna lovca-

- i lete preko Midgårda u lovu na mudrost.

I uvek se bojim da ta misao neće naći svoje utočište.

Ali moja briga za pamćenjem je još veća.

Čega se najviše bojiš, brate moj?

Da izgubiš misao ili pamćenje?

Meni se čini da moje misli i moja sećanja, uvijek idu zajedno.

Čim pomislim, setim se dana kada sam iskočio iz Ubbeovog broda.

Nisi iskočio. Bogovi su te gurnuli.

Ne oduzimaj mi volju. Sam sam to odlučio.

- Sigurno se kaješ. - Ničega se ja ne kajem.

Osim što nemam svoju decu.

Ali i ti i ja sedimo u istom brodu, Ivar.

Gluposti. Ja ću da imam decu.

- I oni će doći na ovaj svet. - Naravno.

Ivar... Ivar!

Malo sam nervozan. Žao mi je.

Žao ti je?

Žao mi je što si na drugoj strani. To je bila greška.

Znam da ti je žao posle toga.

Zar nije tako, moj mali Vitsärk?

- Ponekad, možda. - Ponekad možda...

Mislio sam da si promenio stranu, zato što me voliš.

Ali, naravno, to nije tako.

- A kako bi me to volio? - Jeste li spremni?

Bubnjevi rata već udaraju.

Ti to ne razumeš.

Žao mi je što si promenio stranu. To ti je bila greška.

Znam da si se predomislio posle toga.

Zar nije tako, moj mali Vitsärk?

Ne!

Hodi, kćeri.

Vreme je da krenemo.

Moramo zauzeti naše pozicije.

Oče, oče...

Čuo sam te kako pevaš sa svojim bratom. Sigurno ti ovo teško pada.

Da ti kažem nešto...

Mnogo toga dugujem svom bratu. Ali tebi dugujem više nego njemu.

Poveo si me na veliku pustolovinu.

Pokazao si mi da život, ima mnogo više toga da mi ponudi.

Osim borbe za zemlju.

Ili za beskorisnu slavu, protiv svoje vikinške braće.

Ako mi je suđeno da danas umrem, neka tako i bude. Spreman sam za Valhalu.

Bar znam da me je život naučio nečemu.

I ti si me naučio, nečemu.

Hvala ti.

Nisam želeo da te ubijem, brate!

Ovo je život.

I ovo je smrt, brate.

Srešćemo se ponovo u Valhali, brate. Videćemo se u Valhali.

Ovaj je mrtav. Uskoro, svi će biti mrtvi.

Odseci mi rep.

Ali uvek si govorio da... -Znam.

Da nikad neću odseći svoj rep dok se ne oženim s ženom iz svojih snova.

Ali sada, žena iz mojih snova udade se za mene.

Zato te molim.

Ženo, voljena, moja kraljice.

Odseci mi rep.

Odseci ga.

Molim te, reci mi zašto si tužna?

Ne mogu.

Mislim da ću danas umreti. -Nećeš.

Sada mogu otići u Valhalu.

Gutrume!

Lagerta! Kćeri mila!

Bojim se. -Nema razloga da se bojiš.

Bogovi se brinu o nama.

Tor će te uvek čuvati.