Vikings

Више, желим више, желим више.

Да имам срце, могао бих те волети

да имам глас, могао бих ти певати.

Након преспаване ноћи кад устанем

видео бих шта сутрашњица доноси.

Да имам глас, могао бих ти певати.

~ Викинзи ~ С05Е19: Шта се десило у пећини

Немој превише туговати. Она је успела у својој животној мисији,

постављајући тебе за краља, а затим осигуравајући твој престо.

Прошла је кроз много искушења и невоља због тебе.

Сада ти је дужност да јој се одужиш за њену љубав постајући велики краљ.

Тишина!

Изабрали сте своје оружје. Имате право затражити други штит

ако вам се први разбије.

Ово је борба до смрти. Обојица ћете ући у свети круг,

али само један од вас ће изаћи из њега жив.

Краљу Фроди, ако умреш, твоји људи ће се настанити овде. Ако Убе умре,

заједно нападамо Весекс. Тако закон налаже.

Хајде, хајде.

Нека зли дуси буду спаљени,

као што живи лако дишу,

душе светаца из ватре.

Ја сам у Категату! - Ниси.

Ово је Весекс.

Била си на ивици смрти кад сам те пронашла.

Сада си поново рођења.

Твој стари живот је мртав. Мораш га заборавити.

Шта то радиш? - Не брини.

То је почетак твог новог живота.

Знам да сте овде.

Осећам то, дубоко у себи.

Чујем како патуљци обликују гвожђе на наковању,

у срцу земљи.

Фроди, дижи се!

Одине.

Свеоче.

Помози ми.

Докрајчи га! Докрајчи га!

Пожури!

Убе је победио.

Рагнаров син је победио!

Убе! Убе! Убе!

Склањај се с пута!

Шта се Убеу десило?

Убе је тешко рањен. - Водите га у моје одаје. - Али је спречио рат.

Лагерта? Жива си?

Јесам.

Као што видиш, тешко ме је убити.

Шта се Убеу десило?

Где је мој син?! Шта си му урадио?! - Није важно где је.

Који је твој изговор што ми подари такво чудовиште?

Обећала си ми убавог сина! - Он је био наш син.

Дете бога. Твоје дете. - Моје дете? Одинов син

је био најпоштенији и најлепши од свих богова.

Мислио сам... - Није важно! Ајваре, молим те, реци ми...

Шта си урадио са нашим сином? - То није моја кривица.

Ти си ово урадила. - Где је мој син?!

Где је мој син?!

Држи се! - Упозорио сам те, Бјорне! Упозорио сам те!

Дај то. - Да се прекријемо једром? - Не! Идемо у коштац с олујом!

Како се зовеш ратнице? - Ама. - Пази на мог млађег брата, Магнуса.

Добро! - Боже!

Исусе, спаси ме, молим те. - Боже, преклињем те! Помози ми, молим те.

Зашто би те хришћански бог спасио? - Кроз олују! - Држи се!

Магнусе, повуци једро!

Додај конопце!

Тако је.

Знаш ли где се налазимо? - Нисам сигуран.

Нешто ми пада на памет.

Мислим да препознајем ове планине.

Не знам колико смо дракара изгубили у олуји.

Нисмо довољно да променим своје мишљење.

Прећи ћемо преко тих планина и напасти Категат. И отети га из Ајварових руку.

Све је то лепо, али ово је моја војска! А не твоја, мене ће слушати!

Не разумем. Јеси се предомислио? Зар не желиш напасти Категат?

Можда желим. Зависи!

Можда се договорим са Ајваром. Ко зна?!

Па, ако се договориш са Ајваром, онда ме мораш убити.

Знам.

Ако не желиш да се договорим са Ајваром,

онда ћеш можда ти мене морати убити, Гвоздени Бјорне.

Знам, кажу да те богови штите!

Да си због тога неуништив!

Али ја не мислим тако! Мислим да крвариш као сваки човек.

Као сваки човек!

Глупани! Желите исту ствар! Желите круну Категата!

Али не можете добити круну док је не узмете од Ајвара. Зашто се сад борите?

Ако баш морате, борите се касније. Борите се за Категат.

Или за шта год желите да се борите.

Зашто си дозивао хришћанског бога? - Молим?

Током олује. Дозивао си Исуса да те спасе.

Верујеш ли у хришћанског бога, иако си брат Гвозденог Бјорна?

Наравно да не верујем. - Зашто си га онда дозивао?

Годинама сам живео са Саксонцима. Морао сам ићи у њихове цркве.

Морао сам се претварати да верујем у њиховог бога. У супротном би ме убили.

Али ипак, дозивао си њега кад си се бојао да ћеш умрети,

стога верујем да ти верујеш у њега.

Зашто ме овако силно пропиткујеш?

Зато што ме је Бјорн замолио да пазим на тебе. -Не треба ми дадиља.

Поготово не ти.

Помози ми брате. -Јеси знао да је твој млађи брат хришћанин?

Скоро смо стигли. - Још само мало!

Краљ.

Ово је ваша земља, ово је ваш нови свет,

свет који вам је Рагнар Лодброк обећао а његов син, Убе, вам га је испоручио.

Ово је почетак нечега новог за све нас.

Нека ваши богови и мој благослове просперитет овог насеља

које ће довести до вечног мира између свих наших народа.

На оваквој земљи, краљу Алфреде, сигурно ћемо напредовати,

јер смо ми вредни и озбиљни људи.

У прошлости, грешком сте нас сматрали дивљацима. - Да.

Рагнаре, видиш ли ово?

Гледаш ли ово?

Ово је наш сан.

Живео Ајвар! - Живео Ајвар! - Живео Ајвар!

Наставите.

Наставите!

Нашли су нашег сина.

Ловци су нашли део њега.

Убијали су лисице. И у њиховој јазбини, нашли су...

Само помисли, син бога,