Vikings

Više, želim više, želim više.

Da imam srce, mogao bih te voleti

da imam glas, mogao bih ti pevati.

Nakon prespavane noći kad ustanem

video bih šta sutrašnjica donosi.

Da imam glas, mogao bih ti pevati.

~ Vikinzi ~ Novi bog

Uistinu to kazivade?

Kralju Haralde!

Mislima ću biti uz tebe u Jorku.

Ostavih tamo dobre ljude da vladaju. -Biće mi drago da ih upoznam.

Al' Jork će biti samo polazna tačka za nas. -Dobro.

Još uvek ga smatram delom mog novog kraljevstva.

Mislim da je dobro što odlazim.

Apsolutno se slažem. -Al' nemoj brinuti.

S drakarima punim blaga i robova...

Vratiću se. Živeli.

Živeli.

Šta te tišti brate? -Nemoj ti meni tako.

Znaš ti dobro šta mi ne da mira. Margaret je mrtva!

Znam. -Naravno da znaš! Ti si naredio da je ubiju!

Zašto bih to učinio?

Zato što je znala da ženi ne možeš dete napraviti.

Al' to nije istina. Zar ne, mila? -Nije.

Kazuj im zašto.

Jer začeta ostah.

Nosi moje dete!

U svakom slučaju, Margaret je bila luda.

Bila mi je draga.

Od početka je bila u pravu u vezi tebe.

Oprezno biraj reči kad zboriš o meni. -Zašto? Meni će glava sledećem leteti?

Upamti da sam i ja sin Ragnara Lodbroka.

Žitelji Kategata te ne vole, Ivare.

Šta misliš da će delati ako mi dlaka s glave bude falila?

Ovo je samo predlog.

Zašto ne otploviš s kraljem Haraldom u Englesku?

Mesto mi je ovde uz tebe, Ivare.

Znaš i sam. Tebi se priklonih.

A sada, u dobru i u zlu...

Zaglavio si sa mnom.

Biskup Katred je mrtav! -Molim? -Katred je ubijen! -Ko ga je ubio?

Lord Hegmund, u katedrali.

Gde se Hegmund sad nalazi? -Ovde, u kapeli.

Pusti me da zborim s njim nasamo. -Ali on je... -Nasamo!

Hegmunde!

Kako se usuđuješ? -Gospodaru...

Nema opravdanja za ubistvo božjeg čoveka u njegovoj kući!

Još uvek prekriven mučeničkom krvlju, došao si da ukaljaš i ovo sveto mesto.

Sigurno ne želiš da se braniš?

Oduzeh život Katredu. Zato što je zajedno s drugim biskupima

i par vaših velikaša kovao plan da vas zbaci s vlasti.

A zatim da vas ubije.

Zbog vaših napada na autoritet i privilegije crkve,

oni smatraju da je to samo početak.

Jer ponudiste gostoprimstvo paganima. I zbog vaše slabosti.

Smatrah da nemah drugog izbora osim da ga ubijem.

Da bih spasao vašu krunu i vaš život.

Reče li ko je još umešan u zaveru? Koji još biskupi i velikaši?

Ne, samo da im je Katred predvodnik bio.

Reče ako ga pomažem za biskupa od Šerburna

s lakoćom bi raskrinkao i ostale. -Ako ponovo bude pomazan...

Izazvaće talas jarosti, posebno crkve.

Čak i tako mati, Hegmund mi se dokazao kao najlojalniji. -Uistinu.

Zaprepašćen sam i srdžbom ispunjen, brate!

Što uopšte razmišljaš da udomiš a kamoli unaprediš ubicu!

Umesto toga, trebao bi Hegmunda kazniti zbog greha!

Ne odlučuješ ti o tome, brate.

Jer ja sam kralj i samo ja o tome odlučujem.

Nismo sigurni šta se zbilo, niko nam ništa ne kazivade.

Al' oči mi te vide utamničenog. -Ubih mog zamenika za biskupa.

Zašto? -Saznade za nas dvoje. Izjadao bi se kralju Alfredu.

A moje pomazanje bi otišlo u zaborav.

Znači sad je sve u kraljevim rukama? -Da!

Sve. Ako veruje da smo ga zaštitili od neprijatelja. Onda će sve dobro proći.

Nisam sigurna šta da mislim o tebi. -Nakana mi je ispravno postupati.

Radi nas dvoje i Veseksa.

A uprkos tome, evo tebe u okovima.

Deda...

Veliko breme na pleća si mi stavio.

Nisam siguran da tvoj izbor na kraju beše mudar.

Šapuću da sam slab.

Bojim se da su u pravu.

Deda, podari mi snagu.

Kralj Alfred je u nevolji. Grupa ljudi ga želi svrgnuti s vlasti.

Smatraju da je slab. I ne sviđa im se činjenica što nam pruži utočište ovde.

Al' biskup Hegmund je velio da će nas zaštititi.

On trune u tamnici zbog ubistva, nećeš se ovajditi od njegove pomoći.

Možda nikad ne trebasmo kročiti ovde.

Da ostasmo u Norveškoj, Torvi. Dosad bismo davno bili mrtvi.

Izgleda da smo stavljeni na milost odluka na koje ne možemo uticati.

Molićemo se bogovima da kralj izvojeva pobedu nad neprijateljima. -Molićemo se?

Zar samo to možemo? Da se molimo? -Ne.

Možemo još nešto uraditi.

Kralj me je zamolio da prihvatim hrišćanstvo.

To će zadovoljiti njegove neprijatelje.

Time neće više biti pristalica koja udomi pagane.

Već bismo bili njihovi prijatelji hrišćani. -Lično te je pitao? -Da.

Jesi mu kazivao da nema šanse da se odrekneš naših bogova? Jesi li?

Naš otac je u Valhali.

Sedi uz Odina, sedi preko puta Tora. Oni loču zajedno srećom ispunjeni.

Veliš mi da ne veruješ u to? -Mislim da je mislio... -Neka govori u svoje ime!

Šta veliš Ube? -Otac nam prestade verovati u to.

Jesu i to reči kralja Alfreda?

Uistinu mu poverovade?

Nekad se zapitam da li si uopšte Ragnarov sin!

Jesi ih video?

Ne. -Možda neće doći.

Doći će.

Sine.

Oče.

Floki, šta nam imaš kazivati? Svi smo došli.

Vratio sam se iz mrtvih.

Kao Odin. Umro sam...

Zatim se ponovo rodih.

Na ovom ostrvu, među bogovima.

Al' ne marim za sebe.

Već marim za sve vas. Želim da živite zajedno u slozi.

Patili smo zbog gubitka naša dva deteta.

Bula...

I Torgrima.

Znam kako je dete izgubiti.

Pred nama su teški dani.

Naša istinska nada leži u detetu koje Torun nosi u stomaku, kćer Ketilova.

Za Ejvindovog sina, Helgi je takođe bila uključena.

Zato vas sve poslednjim put preklinjem, zakopajte ratne sekire.

Floki je u pravu.

Bio sam

ljut na Flokija.

Istina je da sumnjam u njegove motive.

Ali vidim da sam pogrešio.

Verujem Flokiju

i njegovu čistu dušu.

Smrt moga sina Bula

Donela je mojoj porodici

strašnu bol.

Ali sada vidim da smrt Thorgrima

je izazvala Ketillu i njegovoj porodici istu agoniju.

Tako...

Gledajmo napred,

kao zajednica,

do rođenja

novog deteta.

Nazdravimo rođenju novog deteta.

Živeli! -Živeli! -Živeli!

Princezo Elsvit.

Ne udvarah ti se, niti ti pažnju pružih.

Ako nemaš više želju da se udaš za mene,

razumeću i rado ću te osloboditi zaveta datih u moje ime. Ipak...

Ako uprkos tome želiš da se udaš za mene...

Onda je pošteno da ti velim šta možeš očekivati.

Bićeš kraljica kraljevstva u ratu. Koje će najverovatnije opet napasti.

Udaćeš se za kralja koji će uvek biti u

opasnosti da bude svrgnut s trona i ubijen.

Oprosti mi, moja gospo. Al' ne mogu ti lepšu budućnost obećati. -Hvala ti.

Nemam se čemu vratiti, niti mi je to nakana.

Ako budem tvoja žena, rado ću sve to deliti s tobom.

I pomoći ću ti da nosiš to breme koje je stavljeno na tvoja pleća.

Ne očekivah ovakav srećan ishod našeg razgovora. -Dobro.

Mrzela bih te kad bi me smatrao predvidljivom.

Velikaši. Još jednom vas pozvah ovde, jer nakon mnogih molitvi i razmišljanja

donesoh važnu odluku. Odlučih pomazati Hegmunda za biskupa od Šerburna.

Molim? -Ne! -Nema šanse!

Ni slučajno! -Neće moći. -Ne!

Ali kako će on služiti bogu?

Na savesti će mu biti ubistvo lorda Katreda

i moraće sebe opravdati pred bogom!

Al' mi, velikaši, u ovim teškim i nesigurnim vremenima

s kojim se Veseks prvi put suočava!

Ne možemo i nećemo se odreći usluga čoveka koji je naš mač

i Hristov ratnik u zaštiti našeg kraljevstva.

Želim pred vama ozvaničiti moj brak s princezom Elsvit od Nortumbrije.

Divno!

Možda će naslednika podariti. -Želim vam još nešto saopštiti!

Ube, sin Ragnara Lodborka.

I njegova žena Torvi, primiće hrišćanstvo.

Ne! -Vala neće moći! -Ne dolazi u obzir!

Velikaši! Stišajte se!

Pagani! -Pobogu!

Molim vas u ime Gospoda, podržite

njihovo krštenje i prihvatanje naše vere.

To označava početak nečega važnog.

Bez pomoći ovih ljudi, nekadašnjih neprijatelja,

Veseks ne može i neće preživeti!

Ne! -Nećemo!

Nije trebao postaviti ubicu na tako visok položaj naše Svete crkve!

Alfred radi ono što smatra da je najbolje za Veseks.

Moramo ga podržati, zar ne?

Brat mi je, naravno da ga podržavam.

Dobro. Njegov brak je ozvaničen i utanačan.