The Forgotten

ЗАБОРАВЉЕНИ

Сем.

Колико времена сте провели код комоде,

у поређењу са прошлом недељом? -Мање. -Колико мање?

Не знам тачно.

Онако отприлике, за целу недељу?

Ни сат времена дневно.

И...

Колико дуго је прошло од вашег губитка?

Надате се да ћу поново погађати, зар не?

Колико дуго?

14 месеци и 6 дана.

Могу вам рећи кад је било, сат и минут ако хоћете.

Не могу помоћи.

У реду је. Памћење ради своје.

Хало? -Хеј, шта радиш?

Баш одлазим, касним код Мунса.

Размишљао сам, можемо на вечеру?

Радије бих остала кући. Жао ми је.

Не, у реду је.

Припремићу нешто посебно.

Не, не. Превише је то за тебе.

Не, ја то желим.

Џиме, ја то желим, у реду?

Хеј, Елиот. -Недостајала си ми душо.

Где си била? -Била сам на телефону.

Не буди смешна, нисам тако мислила. Дуго се нисмо дружиле.

Назови ме. -У реду, ћао.

Треба ли вам помоћ?

Паркирала сам ауто баш ту, синоћ.

Какав ауто имате? -Црвени Волво.

Хвала. -И ја заборављам стално.

Џим каже да тешко заборављам прошлост.

Како се слажете?

Јесте ли се свађали ове недеље?

Џим се не свађа, он преговара.

Јесте ли физички блиски? Какав је ваш секс?

Како би се осећали, да ја вас то питам?

"Какав је секс с госпођом Мунс?" Да ли би одговорили?

Да, али бих вам више наплатио.

Шта није у реду? -Имала сам кафу.

Не, данас не. -Имала сам је.

Понудио сам вам, али сте одбили.

Прошли пут сте пили кафу.

Заборавили сте.

Нисам заборавила. Још осећам укус.

Ви...

Миришете моју кафу и створили сте сећање на укус.

То је све. Тешко попуштате.

Понекад уму треба помоћ, да нешто заборавимо.

Очекујете да ћу заборавити свог сина?

Мислите да ће вам понављање успомена помоћи да заборавите Сема?

Или да их измислите?

Не. -Не, зашто?

Хеј, шта славимо? -Твој повратак на посао.

То је супер. -Ипак, то је волонтирање.

Не знам ни да ли то желим. -Мислим да би морала.

Биће ти добро. -О чему је књига?

Живчане жене и мушкарци који су их волели.

Шалим се! То је књига за децу.

Опрости. -Жао ми је.

Донећу лепе чаше, оне што нам је дала твоја мама.

Кад смо код психологије.

О чему је та књига?

Шта си урадио, Џиме? -Шта? -Шта си урадио?

Тели. -Зашто си заменио слику?

Ништа нисам заменио. -Мислиш, да ми то помаже? Да га узмеш?

Смири се. -Хоћу слику нас троје.

Мислио си, да нећу приметити? Да ће ми бити свеједно?

Дошао сам мислећи да ћу срести друге који се љуљају.

Ви сте први.

Знамо се. Ја сам Тели.

Сећате се, Тели Парета. Семова мама.

Свима нам је доста сажаљења, али и мени недостаје Лорен.

Па...

готов сам за вечерас. Морам да идем.

Не сећате ме се.

Тако је. Желите моју љуљашку? -Не.

Желите са мном кући?

Можете преспавати. -Лаку ноћ, Еш.

Стварно ме знате.

Зато нећете са мном кући.

Џиме.

Молим те, не тражи да заборавим.

Џиме.

Мама, види!

Пожури мама!

То је твој авион. -Знам.

Сем.

Могу ли добити Џима Парета, молим вас?

Да, оставићу му поруку.

Не могу...

Не могу да верујем шта си урадио са албумом.

Била сам тако добра...

фотографије и брава.

Украо си...

Желиш да те мрзим?

Желиш да те мрзим?!

Молим те, молим те.

Тели?

Тели.

Не могу...

да будем са тобом више.

Не могу више да те гледам. Одлази.

Тели, чекај. -Албум могу да изгубим, али...

Избрисао си нашег сина.

Избрисао си мог малог. Све си их избрисао.

Украо си га. -Молим те, увек су биле празне!

Шта? Шта то причаш? -Опорављаш се. Враћаш се себи.

Др. Мунс долази. -Пусти ме!

Ово је добро. Боже, Тели, ово је стварно.

Увек су биле празне.

Знаш шта ми говори?

Да.

Је ли то психотично?

Не.

Мој дечак.

Мој Сем.

Тели...

Сем Парета није никада постојао.

Никада ниси имала сина.

То је лудо. -Жао ми је,

хтео сам помоћи полако.

нежно, никад нисам помислио... -Он је избрисао касету.

Заменио је албум. Како можете да му верујете?

Сем, одрастао је, имао је девет година!

Имам девет година успомена!

Измишљених успомена. То се догађа.

Зове се пара-амнезија.

Замишљаш живот... -Не! Сви се сећају Сема!

Сви. -Тели! Побацила си.

Живот ти је био у опасности, дете је рођено раније.

Ипак се родио. Ти си скоро умрла. -Престани!

Пострауматски шок је увек другачији.

Понекад људи измисле други живот,

измишљене пријатеље, љубавнике и децу...

Престаните! Зашто ми га одузимате?

Измислила сам га? Измислила?!

То је једноставно. Постоје фотографије.

Људи у вашем стању гледају у слику

и виде оно што желе видети. Ви сте видели Сема.

Не! Сем је сликао ту слику!

После тога смо замолили неку жену да нас слика сво троје.

Њу је Џим склонио! Имамо милион фотографија!

Не! Прави албум је склонио!

Тели.

Тели, надао сам се да ћемо то решити без ваше хоспитализације.

У реду.

Не, овде су.

Овде...

Постоје фотографије, које није узео.

Показаћу вам их.

И завршићемо са тим, завршити!

Тели.

Тели, седнимо.

Тели.

Тели! Тели!

Тели, где идеш?!

Морам да видим неке новине,

новине од пре 14 месеци.

Морате ово да попуните.

Које новине вам требају?

Како...

Како то, како то, да није ни у једним?

Јесте сигурни око датума?

Шта покушавате да пронађете?

Шесторо Бруклинске деце је погинуло у авионској несрећи.

Како то?

Морам да идем. Морам да идем!

Елиот. -Боже.

Тели! Шта радиш у мраку?

Шта није у реду? -Посвађала сам се са Џимом.

Жао ми је. Дођи унутра. -Посвађали смо се око Сема.

Опрости, око кога?

Око Сема!

Ко је Сем?

Елиот, то је мој син!

Твој син?

Ел, молим те.

Знаш мог сина, чувала си га хиљаду пута!

Не разумем, шта причаш. -Познајеш мог сина!

Водила га на утакмицу Метса,

купила си му качкет, увек га је носио.

Тели, плашиш ме. Реци ми шта није у реду?

Тели?

Тели!

Тели!

Ко је, дођавола, то?

Тели Парета. Еш, молим те...

Нећеш отићи? -Не.

Сећаш ли се мене?

Да.

Ко сам ја?

Неко у горем стању од мене.

Шта, дођавола, радиш?

Већ сам била товде, са мојим сином.

Сећаш се? -Био је мој обожаватељ?

О, да, тако је. Ти...

Ти играш хокеј.

Играо си за Ренџерсе. Лорен је била јако поносна на то.