முதல் 200 வரிகள்.
Поле, где су ти чоколадне куглице? -Фрижидер ми се покварио.
Пола производа је пропало... Јуче сам набавио нови.
Овај ти добро одрађује посао. -Барем ради.
Ени неће бити срећна. -Па, како је Ени?
Трудна је. -Честитам.
Не скачеш од среће, колико видим? -Мислио сам...
Није због тога. Погледај ме, ја нисам баш за очинску улогу.
Немам благе везе о гајењу деце.
Јеби га, исто тако сам се осећао када сам добио прво дете. То је...
Велики корак у човековом животу. Знаш...
Давно сам се заклео да нећу бити као мој отац. И сада, ево ме...
Дајем ти исти савет који је он мени дао. -Паклицу плавог марлбороа.
Извини, зар не видиш да нас прекидаш усред конверзације? -Жао ми је.
Мислио сам да је ово продавница.
ТРИ ГОДИНЕ КАСНИЈЕ Стивен? Стивен Реј?
Да? -Морамо се наћи.
Како си ме нашао? -Верујеш ли у судбину Стивене?
Никад нисам много ни размишљао о томе, али почињем полако...
Добро... -Разлог због ког сам желео да се упознамо...
Верујем да је нама двојици било суђено да се упознамо.
И да је ова конверзација, коју управо водимо, била суђена.
Без обзира на јучерашња дешавања. Опет би овде седели и разговарали.
Шта причаш? Просипаш ми усране форе Сигмунда Фројда?
То су заправо речи Елизабет Кублер Рос. -Никад чуо јеботе.
Због тога си ме звао? Зашто ти треба човек с овако посебним вештинама?
Одакле желиш да почнем? -Рецимо да те упуцам сада?
Сада? Не би успело. То је против правила.
Правила? -То се мора десити када најмање очекујем.
У реду, ако те упуцам... Овог момента, без упозорења...
Да ли би очекивао то? -Имаш право... ипак, не би успело.
Да би успело... не смем желети да умрем.
Тренутно, желим да умрем. Да није тако, сада не бих ни причао с тобом.
Дакле... већ си раније платио некоме да те убије?
То је био примарни циљ... али је резултат очигледно половичан.
Добро, зашто се сам не убијеш?
Зар ти моје лице не говори супротно?
Већ сам прошао кроз разне покушаје самоубиства...
Онда ми је ова теорија пала на памет. -Теорија? -Да.
Стварно? И твој последњи покушај
је скок са зграде? -Отприлике. То и није неки план.
Зашто о томе ниси раније размишљао? -Бојим се висине.
Због вртоглавице, ваљда се тако каже. Све се врти око мене.
Сигурно желиш да прођеш кроз ово? То је твој избор...
Ако не желиш... људи извршавају самоубиство свакодневно...
Обично кад не успеју, то је зато што то заправо и нису желели.
Обично... то раде да би привукли пажњу.
Из очајничког вапаја за помоћ.
Ово је много компликованије. -Мислиш?
Ако се зајебаваш са мном... играш игрице...
Просућу ти мозак, и те бриге те неће морити.
Види... ако ти кажем, обећај да ми се нећеш смејати. -Већ ми смех навире.
Прошле године сам скочио с Хамбер моста у Лондону.
Ту је преко двеста људи успешно извршило самоубиство.
Ја сам један, од пет преживелих. Ово је... рана од пиштоља...
Гледај... видиш и сам. Ја сам као Каин...
Ово је изван моје контроле. -Кажеш ми да не можеш умрети?
Ово је клетва.
То је све?
Када бих требао да те убијем? -Када не будем желео да умрем.
А како ћу ја до мога знати кад је то? -Дао сам ти добру лову Стивене.
Буди креативан.
Задовољство је пословати с вама г. Велс. -Персифал, зови ме Персифал.
Шта желите да наручите? -Кафу... црну као ноћ.
Шта је? -Имаш послиће са стране. Допуњујеш хонорар.
Требала ми је лова. -Прво ти треба мој пристанак пре деловања Стивене.
Пре свега! -То је лако зарађена лова.
Од тебе добијам само цркавицу. -Не радимо баш за цркавицу Стивене.
Френк Дубоа. Је ли мртав или није?
Нешто је искрсло. Дошло је до инцидента.
Господине, то је 12.95 долара. -Станите преко пута улице.
Неће вам сметати ако овде изађете? -Наравно да хоће, преко пута улице.
Можете пешака до тамо. -Не могу, пређи преко пута. Тамо с леве стране.
Само ми плати и изађи. -Могу да уђем? -Да, само да он плати, у реду?
Платићу када ме превезете преко пута. -Господине, само ми отежавате посао.
У три лепе!
Онесвестио си се? -Конвулзивни напад.
И даље се бориш да пређеш улицу. А што се тиче нашег старог пријатеља?
Френка? -То ће бити обављено.
Пробудио си се. Како се осећаш?
У возу си три пута упуцан. Сећаш ли се?
Ово је можда била срећа у несрећи. Док смо вадили један од метака,
нашли смо тумор величине голф лоптице веома близу кичменог стуба.
Уклонили смо га без икаквих компликација. Није био малигни...
Да је се увећао... провео би цео живот у колицима. Или би умро.
Сво остало изгледа тип-топ. Ове ране нису опасне по живот.
Нема значајног оштећења унутрашњих органа, артерије нису оштећење.
Нисмо успели један метак да ти извадимо.
Можда ћеш имати проблема са обезбеђењем на аеродрому.
Три метка. Имаш среће што си остао жив.
Иако ценим твој напор... рекао сам ти који су услови.
И даље ми не верујеш?
После овога заслужујеш кредит. То је свакако амбициозна
теорија коју имаш... И даље је смешно, али је оствариво.
Видео си када сам пао на такси. Сећаш се она 3 метка која ми сручи у недра?
Људи скачу са зграда и буду упуцани. Чуо сам боље бајке о преживљавању.
Ово је клетва, знам да јесте. -У реду...
Рецимо да је клетва. -Јесте. -Није... али рецимо да јесте.
Како ћемо је скинути? -Не знам. -Ма дај...
Очигледно је да имаш изразито бујну машту. Изгледаш као да све знаш.
А за ово немаш идеју? Реци ми шта треба да урадим?
У реду, вукодлак... Вукодлак ће умрети од сребрног метка.
Вампири су слаби на бели лук! Супермен на криптонит. -Ово није стрип.
Само сам искрен. -Снисходљив си.
Не, покушавам да схватим са које си планете. Јер с моје тачке гледишта
твоја је више налик јебеној Норми Десмонд. -Знам да звучи нестварно...
Не постоји друго објашњење за то. -Не мора га бити, срања се дешавају.
Утуви то у твоју јебену главу. Не постоји судбина, ни карма.
А свакако не постоји... клетва. -Не знам како другачије да ти докажем.
Мислио сам да ово довољно говори након свих дешавања. -Доста!
Престани с игрицама. У реду?
Обојица смо одрасли људи. Чињеница је да сам упрскао.
У возу сам мало пожурио. Нисам био најпрецизнији, иако обично јесам.
Колико пута си ово радио раније?
Дакле... да би ово успело... Мораш бити срећан када те убијем?
Не баш тако... типа да будем расположен.
Када заиста желим да живим. -Али рекао си ми супротно.
Желиш да умреш, зар не? То је проблем, јер ово чини неостваривим.
Нисам рекао да ће бити лако. Зато сам те толико и платио.
Види... покушај да ме упознаш. Сазнај шта ме мотивише.
Шта волим и не волим... покушај смислити нешто што ме усрећује.
Ово није јебена фондација жеља! Ја убијам људе. -Тражио си предлог.
Ти ниси другачији од осталих.
Када ти будем сасуо метак у челенку, деловаће као и на осталима.
"Из твојих уста у Божје уши."
Видимо се кад се видимо.
Како се осећаш?
Имаш среће што си остао жив.
Докле? -До тамо.
Преко пута.
Који је зонфа с овом гајбом. Ниси могао изабрати нешто мирније?
Био сам везан за постељу више од пола месеца. Јео болничку храну...
Гледао усрани програм, опрости ми што сам желео да изађем из гајбе.
Боли ли те? -Шта, ова рупа у вугли где је некад око било?
Какав је осећај након покушаја самоубиства? -Не желиш да знаш.
Да се ниси окренуо, просвирао бих ти метак кроз главу.
Сада би вероватно био у мртвачници завезан у кеси. -Вероватно...
Неко почиње да верује. -Случајност. -Није случајност.
Све се ово дешава с неким разлогом.
Можда ја нисам тип за овај посао, стварно не знам.
У задње време нисам сав свој. -Од стотину таксија у овом граду...
Ја сам пао на твој. Одрадићеш ти по'со како треба.
Хвала. Једеш штраус с укусом јафе?
Да, зашто? Шта фали штраусу с укусом јафе? Волим слатко.
Изврстан је.
Реци ми. Зашто желиш да се убијеш? Родитељи те нису много волели?
Ово нема никакве везе с тим. -Баш супротно од тога.
Како очекујеш да ти помогнем, кад ми не дајеш потребне информације?
Мислим... рекао си да те убијем када то најмање очекујеш.
Покушао сам и није успело. Што је очигледно. Будимо креативни.
Не желим да размишљам о томе. -Када си задњи пут био срећан?
Срећан? -Да. Већину времена када се не осећаш се као суицидални манијак.
Не желим размишљати о томе, постајем депресиван. -Мало је касно за то?
Неузвраћена љубав?
Узврпољио си се? То је то. Изгубио си неког вољеног?
Браво Стивене. Да ниси био психијатар пре него што си постао убица?
Требао би да имаш свој сопствени шоу. -Нисам ја човек за то.
Добро, урадио си домаћи задатак. Бар нисам проћердао кинту.
Како се звала? Ма дај, како се звала?
Крис. -Лепо име, свиђа ми се.
Звучи јебозовно. Каква је била?
Реци бар нешто, како је изгледала? -180 центиметара.
Леп осмех... и велику киту. -Јеси рекао велику киту?
Да. -Била је транвестит? -Није. Већ обичан мушкарац.
Ти си пешован? -Ја сам педер. -И... ти јебеш ликове.
Боже! Мислио сам, ма знаш...
То је добро за тебе. Све док мислиш...
Да је исправно... И да си срећан... и други ликови...
Мислим да би требао да престанеш. -У реду. Па, шта се десило?
Хоћеш да те убијем или не, гукни?
Убијен је.
Ти си га убио? -Не, ја нисам као ти. -Не, ниси као ја.
"То је јасно као дан." То је то, сконтао сам.
Имам идеју. -Идеју? Хајде, убија ме неизвесност, нестрпљив сам.
Пре него што ти кажем, схвати да је ово само гомила глупости, јасно?
Кристално. -Добро. Јеси помислио о забављању?
И ја сам човек... Пријала би ми нека шема.
Али, забављање... Изградити однос, изискује доста времена.
Искрено, не планирам толико да поживим.
Не причам о обичној вези. Нити држању за рукице.
Причам о карању. -Стивене, погледај ме.
Изгледам као пират. Ко би желео... да има сексуални однос са мном.
"Ово ти је рибњак. Сигурно около плива безброј пешована попут тебе."
Можда чак и у овом бару. Шта је?
Шта сам погрешно рекао?
Шта ћете попити? -Дај ми пиво. И види шта он пије.
Прљави мартини. Екстремно прљав. Хвала на пићу.
И други пут. Како се зовеш?
Ким. -Ким...
Имам пријатеља који умире од жеље да те упозна. -Стварно, где је он?
Много добар тип. Али је помало стидљив.
Зове се Персифал. -Није баш мој тип.
Али ти си пешован? -Да, па? -Имаш киту?
Извини? -Имаш киту. Шта ти још треба?
Види... треба му добра карачина. -Зајебаваш ме?
Знам да није нека роба. -Одакле ти право? -Платићу ти.
Поремећен си. -300, 500 долара ако пристанеш.
О, мој Боже.
Платио сам ти да мене убијеш, а не невине људе. -Не остављам сведоке.
Где је он? -Закопао сам га.
Био је добар дечко.
No comments yet. Be the first to leave one.