Desert Dancer

Поезија је била доминантан вид књижевног стваралаштва у Ирану.

И прва повеља о људским правима.

Међутим, садашњи режим гуши слободу говора.

Омладина му се супротставља, на улицама и иза затворених врата.

Засновано на истинитој причи.

Зовем се Афшин Гафариан. Ирански сам држављанин.

И ја сам плесач.

Десет година раније

Филмови

Прљави плес (1987)

Афшин! Афшин! Афшин!

Афшин! Афшин! Афшин!

Афшин, ухвати ме за руку. Ухвати ме за руку.

Афшине, шта си урадио? -Плесао сам на часу и учитељ ми је ударио пацке.

Видиш ли оне људе тамо? Они су из Басиџа, паравојне формације.

Ако те ухвате да плешеш, проћи ћеш горе од тога. -Али зашто?

Они сматрају плес забрањеним. Ако ћеш већ плесати, нађи сигурно место.

Они се никога не боје Афшине. И ако икад крену на тебе, само бежи.

Ти си Афшин Гафариан? -Јесам господине. -Седи.

Дакле... волиш да плешеш?

Јеси ли некад чуо за Сабу?

То је плесна школа овде у Машаду. И није ни налик другим школама.

То је строго чувана тајна. Мислим да ће ти се свидети.

Води је један шармантан човек.

~ПЛЕСНА ШКОЛА САБА~ Дођи сутра у 16:00. Немој да те нема.

Данас, желим да ти... Афшине! Добро дошао у Сабу!

Дођи, придружи нам се. Седи.

Овде ме можеш звати Мехди. Постоје ствари које мораш разумети Афшине.

Наша земља је налик два паралелна света, заједно спојена.

Један је онај напољу, а други свет је овај, иза затворених врата.

Напољу постоје закони, заповести и греси.

Али овде, у овом свету, ми смо слободни. Држи.

Ово је твоја Саба чланска карта. Мораш много тога научити.

А то је одлична ствар.

Народе, сви се сконцентришите на ово. И слушајте ову музику пажљиво.

Потиче из далеке земље. То је дело изузетног уметника.

Говори о животу, страсти, постојању.

Нека вас дотакне и покрене емоције у вашем срцу.

Не разумеш, могу похађати наставу, могу се такмичити.

ПЛЕСНА ШКОЛА САБА ~Машад~

ПЛЕСНА ШКОЛА САБА

Мехди, зашто нас они мрзе?

Зато што су дечаци и девојчице у истој соби.

И похађају уметност, то је грех у њиховим очима.

Хоће ли се вратити? -Наравно.

Дакле, шта ћемо ми да радимо? -Набавићемо нове прозоре.

Афшине, ово је Рудолф Нуријев. Он је био Рус.

Побегао је у Париз јер су га хтели ставити у затвор.

Подсећа ме на Румијеву песму.

"Обасут светлошћу твојом, научих како волети."

"У твојој лепоти." "Поезију пронађох."

"Ти плешеш у срцу моме, где те нико не може видети."

Гледај ти још мало. Вратићу се.

ПЛЕСАЧ У ПУСТИЊИ

ТЕХЕРАН, ИРАН, 2009.

Мусави! Мусави! Мусави! Мусави! Мусави! Мусави!

Мусави! Мусави!

Митинзи се одржавају широм Ирана, услед надолазећих избора.

Главни противкандидат председнику Ахмадинеџаду је Мир Хосеин Мусави.

То је име које се узвикује на улицама Техерана.

ИСЛАМСКИ СЛОБОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ ~ТЕХЕРАН~

У реду. Лепо је видети и нова лица.

Стварно је штете, заиста добра слика.

Да, јесте.

Све по старом. Ја је ставим, они је сруше. Преправим је, они је униште.

"Чин забране." Тако се ми играмо. Али имам прегршт слика.

Ја сам Афшин. -Ја сам Арди.

Извини. -Ма ништа, не брини. -Ово ти је други дан, прва година? -Да.

Одакле си? Из Техерана? -Не, из Машада сам. -Машдинац.

Шта је? -Далеко си од куће пријатељу? -Да.

Мораш знати основна правила. -Која? -И на универзитету, буди опрезан.

Погледај, видиш ли? Студент Басиџац. -Басиџац?

Зар и овде? -Да, погледај. Шта то ради? Заплениће јој књигу?

Вероватно је нелегална. Али морамо изразити наш став. Остани ту. -Шта?

Остани ту. -Арди, чекај. Немој Арди. -Хеј! Шта то радиш ког ђавола?

Арди! -Здраво човече, шта радиш? -Извини што касним.

Хвала што си сачекао. Дођи да упознаш мог новог пријатеља. Афшине, дођи.

Афшине, ово је мој пријатељ Мехран. -Здраво. -Афшине, ово је Мона.

Ћао. -Мона, ово је Афшин. -Ваљда те није искварио.

Није још. -Дај му мало времена. -Да, да, баш смешно. -Колико је сати?

Хајде, закаснићемо. -Долазиш ли вечерас?

Да. Заправо ће и Машдинац доћи. Видимо се овде испред капије у 22:00.

У реду? -Ћао. -Хајде, идемо. -Драго ми је што сам те упознала.

И мени такође. -Видимо се касније. Ова гужва је страшна.

Виђао сам Мехрана на часовима глуме, није деловао као неко ко их похађа.

Открио сам његову велику тајну, био је студент инжењерства.

Родитељи му бранише али кришом дође на мој час. -Није истина. -Јесте.

Где идемо? -Здраво људови.

Афшине, добро дошао у Ајатолахину најгору ноћну мору!

То је њен дечко, Насер. Председник студентског парламента.

Водиће позоришну трупу следеће године у Париз. Срећно копиле одлази.

Шта то пуше? -Хероин. Овај режим...

Преплавили су улице с овим срањем. Желе да нас умртве.

Занемари њих. Забавимо се и уживајмо у жураји. Хајде!

Сирусе, како си ми човече. Драго ми је што те видим. -Водка белуга.

Фенси пиће, хоћете и ви мало? -Имаш приступ јутјубу?

А забрана? -Прокси сервер. -Погледај Афшине, свидеће ти се.

Скривено емитовање из Вашингтона.

Ово је незваничан и прави глас Персијске омладине.

Баш је кул, зар не? -Глас који режим не жели да чујете.

Момци, клопа је спремна. -У реду, долазимо.

Хоће ти сметати ако... -Ма јок брате, само сурфуј.

Пируете

~Твинс плес~ Хајде! Тај рад!

Модерни плес

Афшине. Превише висиш на јутјубу друже. -Добар је, зар не?

Афшине. Покажи ми тај корак, одувек сам желео да га научим. -Који?

Тај "месечев корак". -"Месечев корак?" -Да.

Покажи ми? -Тежиште је на овој нози. -Да. -Онда их мењаш.

Идеш уназад и мењаш. И мењаш. -Изгубићеш апетит.

Људи, време је за клопу, хајде. Охлади се. -Афшине, прегризи нешто.

Људи, размишљао сам нешто. Желим да оснујем плесну трупу.

Шта? -Желим да оснујем плесну трупу. -Да, покушај у кантини.

Плеши на столовима... -Мехране, озбиљан сам. -Са професорима.

Ко ће ти се придружити у плесној трупи? -То је нелегално.

Плес је нелегалан. -Технички гледано, није.

Забрањен је. -Добро, апсолутно је забрањен.

Насере, и водка такође. -Желиш да ми оснујемо плесну трупу?

Не, већ да контролишемо наше животе. Да оснујемо нешто наше.

"Само што нама припада." -Да, без правила.

Без правила? -Ја волим да плешем. -Мона. -Шта? -Ви сте пукли.

Како ћемо то извести? -То мора остати тајна.

Ко ће нас учити? -Јутјуб. -Јутјуб? Сирус је у праву, ти си луд.

Кажеш то, јер не знаш да плешеш. -Мона, ово није шала.

Ухвате ли те да плешеш идеш у затвор. Знаш шта се десило мом пријатељу.

Након пар месеци боравка у Евину коса му је побелела. -Чули смо Насере.

Ма дај Насере, нико то не жели. Знаш, када плешем...

Осећам се слободно. Као да ми нико то не може узети. Нема ограничења.

Стварно ово желиш? -Да. -Мехране, шта ти мислиш?

То је нешто сасвим другачије. -Подземна плесна трупа.

Мислим да је то одлична идеја.

Морамо негде вежбати. -Немамо где у универзитету.

А твоја рођака? Она поседује ону стару зграду? -Штампарија? -Да, да.

Празна је, можда ту можемо. -И нико не би знао.

Осим Басиџа. -У напуштеној штампарији? -Кажи да је за вежбање.

Да је за позоришни наступ. -Нека изолована соба. Изван видокруга.

Ово је савршено. Одлично!

Не, наравно, све док је сигурно. -Почнимо сутра.

Је ли то сигурно, бићемо безбедни? Шта ако нас открију? -Не брини.

Како ћемо очистити собу. -Одвојено ћемо путовати и сакрити кључ испред.

Неће нам бити лако. -Биће, видела си како Арди плеше.

Ја сам невероватан.

Јеси спреман? -Јесам. -Почнимо. Арди, стани у линију.

Покушајмо с овим покретима Шта ти мислиш?

Да, у реду. Дакле... Почињемо овако с десном ногом.

Хоћемо то радити...

Дакле, ово је плесна трупа. -Како си... -Да сте иоле паметни...

Последњи који је ушао требао је извадити кључ с поља.

Опустите се, чула сам док сте причали о овоме. Нећу никоме рећи.

Да је супротно, ја не бих ни дошла. Дакле, могу ли извести аудицију?

Знамо ли се од раније? -Не. Зовем се Елахи.

Људи, ко је ова цура?

Можеш почети.

Дакле? -Упадаш у групу.

У реду, почнимо онда.

Здраво. -Здраво.

Дакле, шта мислиш о овоме? -Види се да си посвећен.

Али мораш да радиш на техници. И то много. Без тога, џабе ти све.

Ко је тебе научио да плешеш? -Моја мајка.

Пре револуције, била је члан Националног балета Ирана. -У Техерану?

Наравно. У своје време, били су праве звезде.

Чак их Нуријев и Фонтен научише тачку "Гусар". -Рудолф Нуријев је био овде?

Делује нестварно, зар не? -Испричај ми више о томе.

Било је 50 плесача, већином из Европе и Ирана. И пар Американаца.

Пошто је плес постао велики грех, тако се завршило са тим. У реду?

Видимо се сутра.

Пронашао сам занимљив видео на нету. Мјузикл Боба Фосија.

Занимљив је, могли смо га одгледати заједно. -То ме зовеш да изађемо?

Не знам, шта ако ме одбијеш? -Знаш ли кувати?

Добро спремам биљни пасуљ с месом. -Ко то каже? -Моја мајка.

Здраво. -Здраво. Шта се ради? -Цркао ми је тв.

Изборна дебата, сви је гледају. Мусави се обраћа народу.

Обећа да ће укинути верску полицију. Садашњи председник је прошлост.

СТУДЕНТСКИ ДОМ

Док се изборна трка за председника Ирана...

Брате.

Како је мајка? -Мислиш да сам због тога дошао? -Не знам зашто си дошао.

Прошло је дуго од како смо се видели брате. Осећам као да ме избегаваш.

Извини. -У реду је, знам да напорно радиш. Јеси стекао нове пријатеље?

Држим се даље од проблема. -Добро.

У реду, признајем да си ме провалио. Дошао сам да те замолим за услугу.

Људи праве проблеме на изборима. Непријатељи нашег председника.

Овај универзитет их је препун. Басиџи желе извештача унутра.

Хоћеш ли ми помоћи, брате? -Испити ми почињу за два месеца.

Не могу, морам да се фокусирам на то. Жао ми је.

Мој брат, будући инжењер. У реду је, поштујем то.

Уживај у оброку.

Здраво, друштво! Сачекајте ме овде.

Митинг почиње и сви су дошли. Шта? Дођите, као мали знак подршке.

То ништа неће променити. -Ту грешиш. -Хајде.

Добро, хајде. -Тако је! Да! Тако је! Да!

Мусави! Мусави! Мусави! Мусави! Мусави! Мусави!

Како пробе напредују? -Све иде по плану.

Тешко се сконцентрисати услед избора. -Да, идеш у Париз као слободан човек.

Да. -Мир с вама, како сте? -Нека је и с вама мир.

То се враћате са митинга, зар не? -Само се враћамо кући.

Гласаћеш за Мусавија? -Да.

То значи да ниси верник. -Идемо кући. -У браку сте?

Колико дуго? -Немој, молим те. -Не обраћам се теби. Љубиш ли је?

Реци ми, каквог је укуса? -Хеј. -Не, немој. -Идемо, идемо.