White Bird

Машински превод са енглеског.

АЦАДЕМИА ИАТЕС

БЕЛА ПТИЦА

СЕЋАЊА

ХРАБРОСТ

Жао ми је.

Хеј.

Здраво. Да ли је овде заузето?

Не.

Нов си, зар не? - Да.

Да ли сте слободни у среду

Моји пријатељи и ја смо основали клуб и потребни су нам нови људи.

А ако нисте љубитељ тога, онда барем стекните неке идеје.

Планирамо пут у Вашингтон на скуп за људска права.

Добро, узећу то у обзир.

Генерално, ако одлучите... - Здраво.

Ти си Јулиан, зар не?

Ја сам Дилон.

Моја мајка игра тенис са твојом мајком.

Замолила ме је да се бринем о теби.

Хладно.

Да ли сте случајно отишли ​​у Беецхер Преп?

Да. У основној школи.

Онда сам прешао у Унион Тецх.

"Унија"? Победио сам те на такмичењима.

Да, десило се.

Види, ако твоја мама пита, нашао сам те, ок?

И неколико савета за будућност.

Ово је сто за губитнике.

Ако хоћеш, остани с нама сутра.

ДОБРО. Можда…

Здраво. како је нова школа

БИЋЕМО КУЋИ ДО 22:00 ЧАСОВА

Ко је тамо?

Ово је!

Бако, не можеш ме тако уплашити!

Извините, мон цхер. Нисам могао да одолим.

Па, дођи овамо, хајде, хајде.

Долетео сам из Париза! Зар ниси задовољан са мном?

Јеси ли заборавио да долазим?

Не, сетио сам се, заборавио сам да долазиш данас.

Моји родитељи су недавно отишли. Данас имају важан догађај.

Са колегама твог оца.

Да, као и обично.

Добро. Оброк за двоје, молим.

Тата ми је рекао за твоју изложбу у Метрополитену.

„Ретроспективно“.

Кажу да сам стар, али пристојно.

Бако... имам 15 година.

Слушај.

Па, причај ми о себи.

Шта радиш у новој школи?

Тамо сам тек недељу дана, тако да још нисам стекао пријатеље.

Иако је један момак разговарао са мном овде…

Изгледа као спортиста.

Чини се да њему и његовим пријатељима не смета да изађу са мном.

Сјајно, зар не?

Не знам. То може бити.

Покушавам да се уклопим.

Још увек живим као у старој школи.

Ово?

Јулиан, ниси напустио стару школу.

Избачени сте.

Зато што си напао другог дечака.

Нема везе, имаш ме.

Он ме је учио старој школи

да нема потребе да штрчиш врат.

Не мораш бити добар или лош,

само нормално.

Да ли је ово лекција коју сте научили?

Да будем нормалан?

И шта је лоше у томе?

Ништа.

То је све.

У твојим годинама и ја сам желео да будем нормалан, али...

Али шта?

Сигуран сам да ти је твој отац рекао

шта ми се десило када сам била девојчица

Мало.

Рекао је да не волиш да се сећаш.

Ово је истина.

Али сада, мислим да морам за твоје добро.

Видите тај стаклени папир?

Дај то овде.

Да ли знате како се зове град у Француској у којем сам одрастао?

Обердеен ?

Аубервиллиерс-ау-Боис.

Налази се у планини Даиси.

Окружен древном шумом Мернуи.

У овој шуми је било мрачно и страшно.

Древне легенде су говориле о џиновским

вуковима, који су зими преметали шипражје.

Али у пролеће је шума оживела: на дрвећу се појавило

лишће, а птице су се враћале из топлијих крајева.

А онда се почетком маја догодило чудо.

Цветали су шумски зумбули.

Била је то права магија.

Видети то уживо било је као из бајке.

А ко је дошао?

Ово је моје најсрећније сећање из детињства.

Бобице.

Пикници са родитељима међу фантастичним цвећем.

Тата, хајде да летимо.

Опет? - Само брже.

Па добро.

„Приђи горе“, рекао сам птици.

Само једним ударцем крила расцепила је небо.

„Ти си паметан и поносан“, рекао сам птици.

Бржи од врапца, бељи од ждрала.

„Скрени поглед“, рекао сам птици.

Заробљеништво није страшно за слободну душу.

Живимо у лепом стану у добром комшилуку.

Мој отац је био хирург.

А моја мајка је била наставница математике.

Нисмо били богати, али се нисмо могли назвати ни сиромашнима.

Признајем, био сам мало размажен.

Мада ми се, наравно, тада није тако чинило.

Хопа!

Чувајте се, девојке.

Кад је живот леп као мој

не примећујеш много.

ЈЕСЕН 1942. ГОДИНЕ

Прошле су 2 године откако је Париз капитулирао пред Немачком.

И у част овог догађаја, наш вољени град

посетио је нико други до сам Херр Хитлер.

Он те гледа.

Хајде!

Ох, ево нас опет.

Бићемо у подруму.

Ако ме неко пита,

Лежим код куће с прехладом.

Хладно?

Звук је побољшан.

Променио сам причврсни ваљак.

Здраво.

Како Вам се допада?

Чекај, имаш ли нову јакну?

Лепотица.

Изгледа веома скупо!

А ево и хромог.

Узми његову штаку.

Тако и тако.

Па, скочи.

- Да, мора да иде у циркус. - Хајде!

Чак и његова штака мирише.

Хеј Турто, хајде да се тркамо?

Јадни Турто.

Они су тако лоши.

Није он крив што га је отац заразио полиомијелитисом.

Нико га није заразио, само није имао среће.

Мама каже да се заразио јер му тата ради на канализацији.

Зато и мирише тако.

Нисам знао ни његово име.

Сви га зовемо Турто.

На француском то значи "ракова".

Овај надимак је добио због свог хода.

Искрено да вам кажем, нисам уопште размишљао о томе.

Тада сам мислио само

на одећу, пријатељство

и моја тајна страст.

Цртање.

О, дођи, о, уживајмо у Дану среће, Дану радости!

Трчите за патњом, задовољно их је позвала.

Судбина је начин живота.

Улетите и досадите их ђаволским убодом

И погледајте оне срећне.

Хвала Цлауде, веома изражајно.

Ламартин је један од представника романтизма.

Био је део покрета који је дао нови тон француској поезији.

Молим те, не забављај се, Сара.

САРА + ВАНЦЕН

Да, гђице Петитјеан.

Ова песма поставља питање разумевања времена.

Желимо да то контролишемо, али то је немогуће.

Па, наставимо сутра.

Сарах, можеш ли сачекати минут?

Извините на напомени.

Твој цртеж је птица.

Могу ли да погледам

Да ли си ово показао некоме?

Само за родитеље.

У твојим годинама

Уживао сам у писању.

Песме, приче.

Али никоме их нисам показао.

Мислио сам ако моји пријатељи сазнају

или, не дај Боже, момци,

они ће се смејати.

Тада је поезија била део прогнаника..

Таленат је нешто чиме се треба поносити, Сара.

Не одустајте од цртања.

Хладно?

Говориш као мој отац.

Ја ћу то схватити као комплимент.

Реалност има своје границе.

Свет маште -

неограничено.

Видимо се сутра.

Здраво госпођо Баллоу.

Хеј Пиерре.