Crypto Boy

Dečki, ovako.

S takvim dječjim licem niko vas neće shvaćati ozbiljno.

Dlake na licu pokazuju da imate testosterona.

Ako želite uspjeti. A želite, ne?

-Da. -Tako je.

Onda morate izgledati kao muško, kao ja.

-Zašto se smiješ? -Ma ništa.

Pustite nju.

-Još ste nevini, ha? -Ma ne!

Nema veze, nije sramota. Samo je očito.

I cure to vide.

Prije brkova ništa nisam dobivao.

Nikad. A sad?

Ne skida ruke s mene.

Tako je seksi, tako muževan.

-Što dlakaviji, to bolje. -Eto, to mislim.

Mrak. Uživajte.

„Ne skida ruke s mene.” Daj!

-Vidim kako me gledaš. -Gledam glupe brkove.

-Stari. Mljac, hvala. -Hvala.

To je…

Fino, ha?

-Baba, stižem. Tri minute. -Stižeš? Prekoputa si.

Vidim te.

Imam tri narudžbe. Požuri se!

Pa dolazim, evo, smiri se. Gledaj, hodam.

Dolazim. Smiri se.

Svaki put isti davež.

Zašto uvijek vičete jedan na drugoga?

Pet sati znači pet.

I ne podržavaj konkurenciju. Ubut je zbog njih izgubio dom i pekarnicu.

Ne kupujem kod njih, samo sam kušao.

-Dane, to je spremno? -Da, hladi se.

Kad ćeš maknuti prašnjavu starudiju?

Dobijem astmu, oči mi se suše.

-Hej, Dugi. -Hej, Bertje.

Ništa od Ajaxa. Nisam siguran za Tena Haga.

Hladi se, brzo idi.

Brže to!

Pazi kako voziš.

Stani na crveno!

-Zaboga, pazi malo! -Ja? Ona je naletjela.

Da, dobro, idi! Hladi se!

-Hej! -Amire. Vidimo se.

Da.

-Ajax! -Ajax.

Ovo nije biciklistička staza.

Pazi malo! Moraš paziti.

Žurilo mi se.

-I još je bilo žuto. -Bilo je crveno.

POLICIJA

Pogledaj. Daj pogledaj.

-Hej, Jetty! -Zdravo, srce.

Hej!

Hej.

Nazovi me.

Burrito.

-Crveni karton! -Hvala vam.

-Dođite nam opet. -Crveni! Vidi.

Čovječe! Zar ne?

Da, onda je strah opravdan.

Sudac!

-Žuti! -Ger.

-Dajte! Što? -Smiri se malo.

Žuti, kažem!

Ajax!

-Zdravo. -Zdravo, dušo.

-Zdravo, Bertje. -Zdravo, ljepoto.

Slobodan udarac.

Nisi valjda dobio kaznu?

Nisam. Guma je pukla.

Hej, Dane, opet si zaboravio nachose. Već drugi put.

-To je tvoj posao, ja kuham! -Iz mikrovalne.

Ništa više nećeš dobiti, prijatelju.

-Ne ide najbolje. -Ne, gube 1:0.

Na ljeto su trebali kupiti bolje igrače.

Sad bi igrali u Ligi prvaka.

Te superzvijezde igraju za sebe.

Za uspjeh trebaš tim koji igra zajedno.

Vreća novca neće dati gol.

Imaju milione u banci. Kupe nekoliko igrača.

Stalno o milionima. Obogatio si se dropshippingom?

Prodaje ulje za brkove klincima. Uskoro će se obogatiti.

Da, sad naprijed!

Klaassen.

Odlična igra. 1:1!

Baba.

Da?

-Što je? -Prodali su. Stambena udruga.

-Cijeli blok. -Komu?

Onim gadovima iz Brownvillea.

Koji vrag? Duplo od sadašnjeg najma.

-Mogu li tako? -Očito.

Ili odlučite otići i dobijete odštetu.

Nećemo otići. Nikada.

Neće nas govnari prisiliti.

Majku mu! Miči to smeće odavde, zaboga!

-Hvala, Bertha. -Molim.

Previše je tvrdoglav.

Rekao sam mu, možda moramo otići u Zaandam.

Odrasli smo ovdje, ovo je naša četvrt.

Ali svašta se promijenilo.

Da, osim u Burritu.

Amir?

Ti si Amir?

Kakva to sranja prodaješ djeci, ha?

-Pogledaj. -Što je to? Ne poznajem ga.

Da, to je on.

Odmah mu vrati novac.

Zaboga.

Cinker.

Piše „nekoliko kapljica”.

Piše i da je rok trajanja do 2005.! Kinesko je!

Pogledaj ga.

Ako osip ne nestane, tužit ću te. Idiote! Idemo.

Koliko si kutija naručio?

Šuti, molim te.

Brownville je međunarodna firma za nekretnine.

Najam istječe, zato smiju mijenjati najamninu.

Šokantno. Zbilja.

-A mi? -Vama nisu digli najamninu, zar ne?

Nisu, ali natjerat će nas da odemo ako ostanemo.

Da, sve će renovirati. To ćemo morati pretrpjeti.

A dućan cigara? Sjedite na zlatnom rudniku.

Jer ste ga davno kupili.

Raspituju se, da.

Nemojte prodati, dobro?

Zamijenit će ga lokalom sa sokovima ili teretanom.

Ventil gurnite kroz okvir

i izvucite unutarnju gumu iz vanjske.

Vratite ventil i kolut natrag u cijev i pritegnite.

Nisam li te to naučio?

-Uzmite kantu… -Jesi.

Trebam kantu vode da nađem rupu. Bi li mi donio?

Kantu, ha? Makni se, ja ću.

-Zašto? -Makni se.

-Što ćeš učiniti? -Zakrpati je.

Bez vode.

Nađeš rupu.

Evo je. I osjeća se.

Evo je.

Evo je. Brusni papir.

Ne cijelu kutiju, izvadi ga.

-U kutiji je. -Daj.

Gledaj.

Razmišljao sam.

A da obojimo sve u bijelo? Malo osvježimo.

Stavimo biljke, kaktuse, novi namještaj.

Možda novi jelovnik.

Druga jela. Možda uspijemo.

-Imamo lokaciju. -Govoriš mi što da radim?

Ovdje sam 35 godina. Mnogi su došli, mnogi otišli.

-Ja sam još ovdje. -Ali niko ne dolazi.

-Dolaze susjedi, ali ne plaćaju. -Porodica ne plaća.

Neka se osuši, uvuci je, poslije napumpaj.

-Jesi li pratio? -Jesam.

Da.

Ne zaboravi nachose.

Za koga je vegetarijanski?

-Izvolite. -Hvala.

Molim vode.

-Burrito. -Oh, mljac.

Oh.

Oprosti, nemam ništa sitno.

Sve je moguće.

Odakle god bili, ko god bili.

Svi mogu biti financijski nezavisni.

Nova godina, nove prilike. 2018.

Sjajno, hvala. Još bih vam nešto rekao.

Može? Jednu priču.

Moj je otac vozio taksi.

Sanjao je o vlastitoj tvrtki.

Vjerovao je u marljivost.

U štednju. Velik trud.

Doista velik. Radio je noću, vozio u zračnu luku.

Radio je vikendom, duple smjene, radio je i radio.

Za deset godina uštedio je za auto. Mercedes.

Srebrni.

Još ga vidim kako kraj njega stoji s osmijehom na licu.

S podočnjacima.

Potrošen.

Potrošen kao radni konj.

Nije spavao, imao je panične napadaje.

I prvu večer zaspao je za volanom.

Prešao je preko tri traka i zabio se u kamion.

Nemojte raditi za novac.

Neka novac radi za vas.

Akumulirajte novac. Ne u starom, trulom sistemu.

Banke su inertni dinosauri!

U pozadini kuju urote s vladama.

Igraju se našim novcem. Da, vašim, vašim i vašim novcem.

Ne, kriptovalute. Pošteno, transparentno, demokratski.

Jasno, ima dječjih bolesti. Vidjeli smo to kad se dogodio krah.

Zato smo mi ovdje. Da se ne morate sami mučiti.

Ne činite to, molim vas.

Izgubit ćete, vjerujte. Sigurno ćete izgubiti.

Trebate nam se samo pridružiti.

Naši brokeri učinit će ostalo.

Jamčimo vam povrat od jedan, dva, čak tri posto.

Svaki jebeni dan!