A Young Doctor's Notebook

МОСКВА, 1934.

Превео : Забуза

Кажу да је срећа као добро здравље.

Не примећујеш је док је не изгубиш.

Ја...

Ја сам био срећан у 1917. години.

Управо сам дипломирао на Универзитету царске медицине и стоматологије

у Москви, када су ме послали у удаљено село Мурјево да водим болницу.

Било је то дуго и напорно путовање.

На ово путовање је потребно дуго да се човек навикне.

Боље је сада када имамо пут.

Ово је пут?

Је ли то болница? -Да.

Збогом Москво,

збогом црвено-златном Бољшој театру.

Збогом излозима.

Можеш ли ме још мало даље одвести?

Хвала.

ЗАПИСИ МЛАДОГ ЛЕКАРА РАЂЕНО ПО КРАТКИМ ПРИЧАМА МИХАЈЛА БУЛГАКОВА

Ана!

Доктор... доктор....

Жао ми је, доктор још није стигао.

Али Фелчер вам може помоћи ако није ништа превише компликовано.

Не, не, не, ја сам, ја сам доктор.

Ја сам доктор.

Ја сам доктор.

Опростите ми, само је стари доктор имао браду.

Под „старим“ мислим на оног пре вас.

Леополд Леополдович.

Он је прилично...

Па, не... мислим...

Обријао сам се прошле недеље.

Не, мислим... јуче.

Није ни чудо што вам је хладно. Какав вам је ово капут?

Не знам... -Опростите ми, докторе.

Драго ми је што сте овде.

Заиста, веома ми је драго што сте овде.

Тако драго.

Али Москва, ах....

Драга, драга Москво, морате ми све рећи.

Ох да, познајете Москву?

Не.

Ви ћете ми све рећи.

Докторе, ово је Пелагеја, наша млађа бабица.

Не дозволите јој да вас омете.

Ох, не, не, ја...

нећу.

Али изгледа као студент.

Па, да.

То је зато што сам био студент медицине, али сам управо дипломирао.

И био сам најбољи у класи.

Петнаест десетки

Незапамћено.

Дакле, у сигурним сте рукама.

Да ли би доктор сада желео да га поведем у обилазак болнице?

Да, мислим да би доктор то урадио.

Водите даље, а доктор ће вас пратити.

Па колики је капацитет?

Тридесет пет? Четрдесет пацијената у хитном случају?

Леополд Леополдович би често имао педесет пацијената.

Да ли би?

Да ли би?

Имате диван арсенал инструмената.

Заиста, господине.

Све је то захваљујући напорима вашег претходника...

Леополд Леополдовича. -Је ли?

Је ли. - Био је у сали од зоре до сумрака.

Је ли?

Је ли?

Баланс крви.

Вау погледајте ово!

На стражи!

Пажљиво! Могао би да ми икопаш око! -Не.

За то је ово!

О, тачно, све је ово ново за тебе, зар не?

Да ли је ово тестера за ампутацију?

Тупа ампутациона тестера.

Мораш се јако потрудити да би пресекао било шта са тим.

Пази на славину за топлу воду.

Смртоносна је.

Морам да сам милион пута ударио главом о ово.

Да... Видео сам много ужаса и трагедије овде.

Срећни дани.

Хајде, докторе. Морамо да наставимо.

Ово је диспанзер.

Одлично

До продавнице слаткиша.

Да ли сам стварно тако изгледао?

Леополд Леополдович је инсистирао на добро снабдевеној апотеци.

Да ли је?

За разлику од њега...

Ово је кључ, немојте га изгубити.

Хвала.

Свакако је инсистирао на пуно црне масти, стари доктор.

Мора да сте уморни, докторе, после тако дугог и тешког путовања.

Хајде, показаћу вам собу за консултације.

А онда је време за спавање.

Мислио сам само на...

то је много црне масти.

Сифилис?

Да, мислим, претпостављам, заинтересован сам...

Није да ја...

Није да имам сифилис, очигледно.

То сигурно не би била прва ствар коју бих вам рекао...

Престани да причаш.

Хвала.

Ево нас.

Ах, још један портрет.

Аутопортрет.

Леополд Леополдович је био талентован уметник.

Ова величанствена и обимна библиотека... -Немојте ми рећи...

Леополд Леополдович

Да. -Веома је импресивно.

Сигурно ми неће бити досадно вечерас. -О да, овде се баш лепо забављамо.

Тек прошлог месеца сам чуо једну веома забавну анегдоту.

Па, припремила сам душек.

И то је сво сено ког коњ може да се одрекне.

Срећом по вас, морали смо да убијемо другог коња.

Хвала.

За душек, не за убијање у оног другог...

Сигуран сам да је апсолутно у реду.

У овом тренутку бих вероватно могао да спавам на поду.

Ох, баш је.. ех..

О, добро је, има доста тога да пружи.

Лаку ноћ, докторе, сипала сам воду у бокал.

Хоћете ли се сетити да оперете зубе?

Да.

Да, па... лаку ноћ

И хвала вам. -Докторе.

Е то је прави кофер.

Да.

Да, јесте.

Можете сместити много ствари у њега.

Заиста можете да сместите много ствари у њега, тачније 114 предмета.

Или 127, ако рачунате пар чарапа као две ствари, што ја не рачунам.

Не, као што сте рекли.

Фелдшере... Стварно морам да спавам.

Наравно, требали сте само да кажете.

Јесте ли икада читали атлас?

Шта? Да, претпостављам да јесам.

Не, али да ли сте икада читали атлас?

Заиста сели и прочитали од корица до корица?

Не! -Ах!

Хоћемо. - Да, хвала вам још једном, Фелшере, и лаку ноћ.

Нема на чему, драго ми је што имам друштво.

Сада ми се враћа у сећање колика је он ноћна мора.

А Пелагеја каже да изгледам као студент.

Па, требају ми наочаре. -Имаш савршен вид.

Знам, али да изгледам старије.

Мислим да је дечак кога би требало да затвориш већи проблем.

Шта? -Ходаш као тинејџер.

Не ходам.

Недостаје ти ауторитет у гласу.

Шта фали мом...

Можда ми треба брада, као...

Леополд Лепоплдович.

Ма хајде.

Није битно како изгледаш у операционој сали.

Искуство је оно што је битно.

Не могу да спавам.

Све што чујем је завијање ветра.

Недостаје ми тај звук.

Па, барем нико неће доћи овде, не по овом времену.

У праву си, ако дође неко мора да је нешто веома озбиљно.

И компликовано.

Као што је кила.

Боже, баш ми је била мука због тог предавања