We Are Who We Are

BAŠ OVDE BAŠ SADA

Da, ali ostatak prtljaga njihovog prtljaga je stigao.

Da.

Povezani let?

Dva dana, možda tri.

Shvatam.

U redu, sigurno.

Čekaću vaš poziv.

- On je siv s prugama. - Nije.

On je srebrno siv s crvenim prugama,

-i ti si mi ga kupila. - Dušo, nemoj da se nerviraš.

- Naći ćemo ga. - Ti si mi ga kupila!

On bi mogao da bude u Amsterdamu.

Oh, ne.

Zašto bi on bio u Amsterdamu?

Zašto bi on bio u Amsterdamu?

Možda bi bilo bolje da mu pošaljemo moj email.

Zašto bi on bio u Amsterdamu?

Žedan sam.

Video sam kako si spustila tu flašu u tvoju torbu.

Malo je rano za to, zar ne misliš?

Žedan sam, a moja jebena torba nije ovde.

Dva gutljaja, ne više.

-Hvala ti, mamice. -Ovo je mnogo gore no što izgleda.

-Može li da nam bude isporučeno? -Naravno.

-Kako je vaše ime, opet? -Sara, stvarno?

-Uh! -Nisam mogla da spavam ni na tren za vreme leta.

Mrzim što moramo da putujemo autobusom.

Njeno ime je Dženifer. Ona je žena pukovnika Pojtresa.

Nadamo se da ona neće pričati sve do baze.

Od njenog akcenta me boli glava.

-Pukovniče! -Zdravo, Dženifer.

-Lepo je što sam te konačno upoznala. -Drago mi je.

Hvala!

Ti mora da si Frejzer.

-A ovo je Megi? -Sarina žena.

Njena žena.

Naravno. Ja sam--

Ja sam informisana. Krećemo li?

Dušo.

Dženi te je pitala u kom si razredu.

Prvak.

Moja ćerka Ketlin je u prvom razredu.

A Deni je u trećem razredu.

Koji je njen zodijački znak?

Ona je vaga.

Neprivržena, neubedljiva, dvosmilena.

To je tvoja astologija--

Ne verujem u sve to.

Frejzer je opsednut astrološkim znacima.

Zar nisi, mili?

Baza je kamen izbačen iz mora.

Mi smo povezani sporednom ulicom.

A ako želite da posetite Veneciju,

u Kjođi je trajekt koji će vas odvesti pravo tamo.

Trebalo bi da idemo u nedelju.

Sećaš li se hotela u Kanaređiju?

Tip koji ne prestaje da blebeće?

Znači, vi niste prvi put u Italiji?

Došle smo ovde na medeni mesec.

Megi se dopada ovde. Zar nije tako, ljubavi?

-Šta je sa Ketlin? -Molim?

-Koji je znak Ketlin? -Ovan.

-Da li je on bolji -Imamo novog komandira.

Sve zavisi od njenog znaka u usponu.

Frejzer je nemilosrdan.

-Želimo vam prijatan dan. -I vama, takođe.

Ovde smo. To je kuća.

Ona je ovamo.

Ovo je najlepše mesto u bazi.

Zar ne izgleda toliko Nju Jorški?

Ona je najbolje što baza može da ponudi,

Ali ako niste zadovoljne, obavestite me.

-Potrebno je vreme da znamo da li je mesto dobro za nas. -Ne, savršeno je.

Savršeno je.

To je naša kuća.

Koliko naših ljudi živi van baze?

Neki naši oficri a najviše vojnici.

-Nazad, molim. -Pričvrstili su sve roletne.

Kuće treba stalno održavati.

-Pukovnik MekEnti veoma brine o čistoći -Dušo.

Zar ovo nije divno?

Mi smo u Italiji, kolevci umetnosti.

Pukovnik MekEnti je zadržao stan u gradu,

trebalo bi da vas to zanima.

Komadant treba uvek da bude s njegovim ljudima, Dženifer.

To uvek moj muž govori.

Ovde su formulari da ih potpišete.

-Dajte da vidim. -Izvinite.

Samo sponzor može da potpiše.

U vašem slučaju, to je Sara.

Svi dokumenti nose samo njeno ime.

Naravno.

Hvala.

Isto je tako i kod mene i mog muža.

-Ti si uradila ovo? -Da.

Takođe sam donela neke pamflete lokalne regije,

i napravila vam tortu.

-Hvala ti. -Nisi morala to da radiš.

Hajde da uzmemo kupatilo s kadom.

Ne, Frejzer treba da bira.

Njega to ne zanima. Mi ćemo uzeti ovo s kadom.

Zdravo, tata!

Ne, nisam raspoložena. Umorna sam.

Mama, nismo u Veneciji. Mi smo u Kjođiju.

Da, naravno da ćemo ići na Biejenale.

Znam da misliš da je otrcano, ali nisam ovde na odmoru.

Ja sam zadužena za bazu.

On je dobro.

On je srećan. Reći ću mu da ga volite.

Možete da ga kotrljate, u redu je.

Ostavite ga ovde pored fotelje.

Hej!

Kurac.

Jedva čekam da čujem pukovnikovu prezentaciju.

Stjuart MekEnti je sumnjiv, lakomislen čovek.

I on nema muda.

-Kurac. -Ti si rođena da komanduješ.

-Glupost! -Trebalo je da znam.

Ima li nešto zanimljivo napolju?

Ovde nema šta da se vidi napolju.

-Daj da ja to uradim. -Mogu da se snađem.

-Šta se desilo? -Samo malo krvi.

U redu je.

Da li si se povredila?

-Dobro si? -Mm-hm.

Promena vremenske zone me ubija!

Da li si uzela melatonin?

Bila sam sigurna da će biti kao naš prvi put,

kad smo bile mlađe i kad nisam bila komandant baze.

Spremno je!

Kupaj se u kadi sa mnom.

-Ali ova kada je manja od naše. -Zar to nije bolje?

"On je go. On je go osim sandala...

...u duginnim bojama..."

Mark, uradio sam istraživanje,

i 8.000 tona eksploziva je zakopano u bunkerima.

Ali na površini sve izgleda u savršenom redu.

Volim te.

Jedan, dva, tri, četiri!

Zašto ne bi izgradili vojnu kapelu

odmah pored upravne zgrade?

-To nema smisla. -Pretpostavljam.

Pa, to je ogroman krst za mesto koje je pretpostavljeno višereligijsko.

Većina ljudi su ovde hrišćani.

Naša je dužnost da poštujemo one koji to nisu.

Smanjili smo papirologiju.

Sigurna sam da ćeš biti impresionirana.

Drži me za ruku.

Molim vas, sedite. Kako se oni zovu?

-Zašto smo ovde? -Zbog identifikacije.

Dobrodošli, pukovniče.

Zadovoljstvo je imati vas u štabu.

Imam obrasce za kartice obroka.

Dobro.

Za benzinsku pumpu u bazi.

-I za razmenu pošte. -Divno.

Hvala.

U čemu je stvar?

Anabel. Jedan od poklona mog oca.

Skini naočare.

Skini naočare.

Možeš da mi vidiš oči.

Prvi put si u vojnoj bazi?

Politika je bez sunčanih naočara.

Pokaži malo poštovanja, mladiću.

Skini naočare,

i stoj mirno.

Hej! Skloni se sa terena!

Jebeni pank!

-Da! -Lep pas!

Uradi to, uradi to, uradi to! Oh! Primi je!

Oh moj bože! Nemoguće!

Oh moj bože. On je gledao u mene danas.

-Stvarno? -Da. Apsulutno sam sigurna.

On je upadljiv.

Stvarno nisam razumela kraj. On nije bio tako dobar.

-Volim stare "Ratove zvezda". Bolji su od novog. - Takođe.

-Madison! -Koji je ovo đavo?

Ne mogu da vidim? To je konj.

Šta je!

50% roditelja

nije poslalo svoj pristanak.

Elektronski upis je trebalo da pojednostavi naš posao.

Moramo da pošaljemo obaveštenje o antiteroristčkoj vežbi.

-Ona je već sledeće nedelje? -Oh, da.

Sećaš li se da si pravila izveštaj o tom?

Vreme leti.

Pa, čuj, mogu da sastavim taj popis,

i trebalo bi ga pošaljemo.

Da, staviću u "cc" sve ostale.

To bi trebalo da bude prosto da oni nisu napravili ovaj obrazac.

Znam.

-Hej, nikad nećeš pogoditi ko je ušao. -Ko?

Dete novog komandanta, kako se zove? Vilson?

-Oh, Frejzer Vilson. -Trebalo je da vidiš kako je on obučen.

Kako je on obučen?

-Ja ne vidim nikog. -Oh, videćeš.

-Priča se da je ekscentričan. -Tako kažu. Daj da vidim.

Nadajmo se da on nije snob iz Nju Jorka.