Utazás az Alföldön (Journey on the Plain)

"Putovanje po ravnici"

U spomen na Petefi Љandora

podrumske lestve visoke su

otrov nije tovar lak

polako krivudam ka kuжi.

od tereta iznemogao.

Iznemogao!

Evo ispruћio sam se po zemlji.

krv mi je udarila na nos.

da tamo cigle nije bilo

krv iz mog nosa ne bi tekla.

Ne bi tekla!

Ja ionako ne idem u podrum

bili dani lepi, bili loљi...

Ali љta da se radi kad je vino tako dobro -

kad je vino tako dobro!

Sveжa moja nejasno drhti...

Sam sam...

Љetam po sobi tamo i ovamo...

U ustima mi je zadimljena lula...

Priviрenja iz proљlosti lelujaju ispred mene...

љetam, љetam, i gledam

U senke od dima na zidu

o prijateljstvu razmiљljam.

I evo stojim ja ovde na sred ravnice ukoиen kao kip

Ravnica je grobnom tiљinom prekrivena.

baљ kao љto je pokojnik pokrovom prekriven.

U daljini ispred mene иovek travu kosi.

Sad se zaustavlja, da kosu naoљtri...

Do mene ne stiћe zvuk.

Vidim jedino pokrete njegove ruke.

A sada on ovamo gleda.

Gleda u mene, ali moje oиi su nepomiиne...

O иemu, misli on, da mislim ja?

Istinski, istinski, teљko mi je!

Grudi me steћu, skoro da se guљim,

i neљto mi srce izjeda...

Izgleda da te, sumorni svete, ostavljam ja.

Koliko sam иesto za smrжu vapio!

A sad kad je blizu, kad dah njen na sebi oseжam;

ja sam upravo starac iz ove priиe.

Glupak. Kakva god da je smrt

ћivot je mnogo gori.

Tamo je mir, i niљta viљe;

Ovde je nesreжa, makar sred uћitka.

Veseli krvavi ћuljevi.

Uskoro жu se oprostiti od radosti i od bola.

Cvet mi je na reveru.

I ako svet ponovo ozeleni

moћda жe on procvetati na humci grobnoj mojoj.

A onda, moji prijatelji,

vi koji ste vezani sa mnom lancima prijateljstva

i s kojima sam proveo mnoge besane noжi;

vi suze proliti moћete nad mojim telom.

Ali kaћem vam, prijatelji moji, ne oplakujte mene;

znate vi, da vam je sa mnom navek veselo bilo.

a crninu nositi bilo bi podiжi se protiv sebe samih.

Najbolje bi bilo da doрete kod mene,

i stojeжi iznad mog groba;

veselo pesmu zapevate vaљeg prijatelja pokojnog

o onom љto je bilo u minulim danima!

Ako neka i nema drage nek se napije vina,

i onda жe poverovati da sve devojke ginu za njim.

A vina nek se napije i onaj koji novaca nema

tada жe sva blaga na ovom svetu postati njegova.

i onaj koji tuguje nek se vina napije,

i onda жe tuga pobeжi od njega.

Nemam draganu, novaca nemam,

imam jedino tugu;

trebalo bi, moћda, da pijem od drugih tri puta viљe.

Tuga? To je ogroman okean. A radost?

Mali biser sred tog okeana. Moћda

tad kad ga izvadiљ veж razbijen.

Ptice odlete

kad se vreme u jesen preobrati.

Lete... lete... lete... lete... Nose ih njihova krila;

Primetiљ odjednom da su se veж

rastopile u dalekom nebu plavom.

Lete one tako brzo da se иini da nestaju kao snovi.

Љta proleti od ptica brћe? Ћivot!

Ali, zar razliku od ptica, on se nikad ne vraжa nazad.

Postava mog kaputa iznosila se,

Moje mamuze zarрale su i povijene,

Kapa moja nije nakrivljena ni na jednu stranu,

Brkovi moji nisu zavijeni.

Taman, za ovog, tuћnog momka.

koge je ostavila njegova aila dragana.

Spustila se ona duboko pod zemlju,

tako da sad ja ne mogu иak ni pogledati na nju.

Jeste li znali da i sunce ima ћenu?

Jedino љto to njemu na radost nije,

pokazalo se da je pod papuиom;

Od njegove nevaljale ћene je samo beda.

Nije pametno da иastan starac

ne sadi lozu radi vina;

Vino, koje leиi svaku tugu.

Vino koje goni iz srca svaki jad.

ali kod kuжe se ono piti ne sme,

inaиe vam sleduje rasprava sa ћenom.

U meрu vremenu, svrљavajuжi svoj uobiиajeni put

prolazeжi preko neba; ono иeka

da se oblaci navuku na horizont.