Evil Dead Burn

Ja sam dr Bendžamin Prajs.

Profesor antičke istorije.

Dnevnik broj 4.

Legendarni Nekronomikon, Knjiga mrtvih,

nije samo mit.

Bratstvo mudrih ga je pronašlo

i uprkos mojim upozorenjima,

pročitao je neke bogohulne odlomke.

Oslobodivši demone,

takođe zlonamerne,

više nego sam đavo.

Neka nam Bog pomogne.

Dnevnik broj 5.

Otkrili smo nešto.

Objekat tako velike moći,

da ih može vratiti u pakao.

U slučaju da se vrate, sakrio sam ga iza runa i čini.

Tako mora i ostati.

Ako bi se slučajno otpečatio,

oni će to primetiti.

Osetiće njegov poziv u zemlji.

Osetiće ga u vazduhu.

I zato se neće zaustaviti ni pred čim

da ga unište.

Kunem se!

Skočio je kroz prozor.

Na ulicu, u donjem vešu.

Ko skače kroz prozor?

Znam. Moraš biti idiot.

Dođavola! Nemoj mi reći da je Ema.

Ignoriši. – Je li hitno?

Leo, nije hitno.

Potpuno je poludela zbog jezera.

-Ostavi telefon u kolima. -Pusti me!

U redu, hajdemo odavde.

Ne mogu da verujem!

Ozbiljno, ne javljaj se.

Ne javljaj se!

Ako se javiš, odlazim.

Pokaži malo poštovanja!

Zdravo, moja mala.

Dođavola!

Hteo sam da te pozovem.

Leo!

Vidimo se sutra. I ja tebe volim.

Džered!

Hajde da idemo odavde!

Prestani da se ponašaš kao idiot!

Džered!

Dođavola...

Džered!

Džered!

Gde si?

Pomozi mi!

Dođavola!

Ovde sam, prijatelju.

Tu sam.

Šta je to, dođavola?

Srećan rođendan, čoveče!

Malo smo se opustili.

Ali ti to zaslužuješ.

Srećan rođendan!

Dohvatiću šampanjac.

Alis!

Šta je to bilo?

Jesi li mi zviždala?

Bila je to šala.

Ali to je već treća flaša.

Šta ako usporimo?

Džozefu je rođendan.

Dozvoljeno nam je da se ponekad malo napijemo.

To je žurka, u redu?

Otvaramo poklone.

Džozef!

Srećan rođendan, brate.

Sa obe strane.

Od oboje.

To se nije smelo desiti.

HVALA!

Penkalo?

Ne bilo kakvo penkalo.

To je Belvoir.

Vredi hiljadu dolara!

I više! Ali to nije bitno.

Ovo je poklon da te ohrabrimo

da završiš svoju knjigu.

Nije baš suptilno, dragi.

Ovo je peta knjiga koju je započeo.

Četvrta. -O, stvarno?

Izvinite,

pogledajte Alis i njene fotografije.

Bile su dobre.

Ali otkako sam joj dao ovaj komad nakita,

razlika je ogromna.

Ponekad je potreban samo mali podsticaj.

Koji? Sugestija...

Opet?

Srećan rođendan.

Sviđa mi se pakovanje.

Tako otmeno!

Tako otmeno!

Baš si zgodan momak!

Svi izgledaju lepo u crno-belom.

Nisi mi ništa rekla.

To je sitnica. Nema veze sa tvojim Belvoirom.

„Našim.“ Rekao sam da je od nas.

Hvala vam oboma.

Hvala, imate toliko talenta.

Zaboravljam da se Amerikanci grle.

Vrlo poseban zagrljaj za snaju.

Ljubiš mog dečka?

Mi Francuzi masturbiramo da bismo se pozdravili.

Vrlo otmeno. A ja sam ona kojoj nedostaje finoća.

- Ljubomoran je na moj poklon. - Baš me briga.

- Kritikuješ. - Uopšte ne. Pij manje.

Pravimo žurku. -Znam.

Stišaj malo, za ime Boga!

To je dobro.

Cigareta?

Obećaj mi da se nikada nećemo venčati.

To ništa nije značilo.

O da.

Ona to radi da me iznervira.

Isto važi i za cigarete.

Želimo bebu, a ona to i dalje radi. Smešno.

Izrugivanje.

Zaboravi. Znaš ga.

Mogu li da dobijem cigaretu, šefe?

Prestani, nisam ti ja šef.

Ja šaljem čekove.

Naravno da si šef.

Nije li ti hladno u toj majici?

Kako si.

Tamo je kao u rerni. A muzika je preglasna.

Znam. Stalno mu govorim.

Slobodno nastavi da me ogovaraš pred mojim zaposlenima.

Za diskusiju.

Ne brini, Majk. Nije tvoja krivica.

Alis, dolaziš li?

Ne diraj me!

Smiri se.

Ne pravi od mene negativca. Ti si ta koja pravi scenu ovde.

A ti, praviš od mene histeričnu pijanduru.

Izvinjenja.

U redu, krećemo.

Pogledaj me.

Mrzim kad se ponašaš kao dete!

Ne nazivaj me tako!

I prestani već s tim sranjima!

Ne diraj me!

Već sam ti rekla!

Dođavola!

Vidiš li u kakvo me stanje dovodiš?

Nisam bila ovakva pre.

Nijedan moj bivši partner nije učinio da izgubim živce.

Odakle misliš da to dolazi?

Ako ne možemo da razgovaramo, kako ćemo krenuti dalje?

Tako je, idi kod Majka.

Daj mu cigaretu. I podaj mu se!

Ona je bolesna!

Pijana si.

Daj mi ključeve, odvešću te nazad.

Vil!

Kumo!

Ne pomeraj se! Šta god da radiš...

Ne pomeraj se.

Zovem pomoć.

Dođavola!

Vil!

Vil...

Našli smo te.

Odvedi nas do svoje porodice.

Šta je to, dođavola?

Dan...

Apstraktno...

Montos.

Upomoć!

Upomoć!

Kanada!

Uzimaš li nešto za spavanje?

Ništa ne pomaže.

Kada si stigao?

Pre dva dana.

Džozef praktično živi ovde.

Dali su mu drugu kuću.

Potraži to.

Otkad imaš pištolj?

Ne pripada meni.

Pripada Džozefu. Mora da misli da je totalno kul.

Džozef, opasan momak?

To je slatko.

Zdravo Poli. Kako si?

Neće te se sećati.

Prošla je samo godina.

Moramo nositi isti broj cipela.

-Posao ne ide dobro... -Nema problema.

Obećao si da ćeš završiti do podneva.

Trebalo bi uskoro da završiš.

Svi smo se ovde okupili...

Svi smo se okupili ovde