Who Am I No System is Safe

Da sam znao kako će se sve odigrati

sve bih uradio drugačije.

Ostao bih nevidljiv.

Niko.

Ali više nisam niko.

Ja sam jedan od najtraženijih hakera na svetu.

Ko sam ja?

Ja sam Benjamin.

I ovo je moja priča.

KOSAMJA

Naučio je lekciju.

Tvrdi da je završio sa hakovanjem.

Kaže da može da nas dovede do Fr13nds-a i ruske sajber mafije.

Želi da razgovara samo sa vama.

Ti si... "kosamja"?

Ima razloga zašto si ovde.

Razloga zašto sam ja ovde.

Pa?

Sve je nekako povezano.

Sve što ima početak ima i kraj.

To je mešavina svega.

A ja sam u sredini.

Uvek sam želeo da budem superheroj.

Sa supermoćima.

Želeo sam da radim stvari koje niko nije smatrao mogućim.

U stvarnosti sam već imao supermoć.

Bio sam nevidljiv.

Takodje sam imao i kostim superheroja.

Paradise Pizza: kraj duge

Svakom superheroju treba tragična porodična priča:

Spajdermenovi roditelji

Mrtvi.

Betmenovi roditelji

Ubijeni.

Supermenovi roditelji

Eksplodirali.

Ja sam u stvari imao najbolji položaj.

Moj otac je pobegao u Francusku kada sam rođen.

Nikada ga nisam sreo.

Sličnost koju delim sa svojom bakom.

Njen otac je poginuo u Drugom svetskom ratu.

Jedina uspomena koju ima od njega

su tri čaure koje su njegovi drugovi doneli iz drugih zemalja.

Moja mama se ubila kada sam imao osam godina.

Najbolji materijal za herojsku priču.

Moja baka se starala o meni

a kasnije ja o njoj.

Ja nisam psiholog.

Ne marim za tvoje snove.

Šta znaš o CLAY-u?

O vašem savezništvu sa Fr13nds-om?

Sve što želite da znate.

Ali svaki detalj je važan.

Hakovanje je kao magija.

Oboje je obmanjivanje drugih.

Od svoje 14. godine provodim vreme ispred PC-a.

Naučio sam programske jezike.

Hakovao svoj prvi sistem.

Univerzum beskrajnih mogućnosti.

Po prvi put sam osećao da sam dobar u nečemu.

U stvarnom životu sam bio nula.

Autsajder.

Gubitnik.

Čudak.

Ali na Internetu sam imao osećaj pripadnosti.

Izbeglištvo za ljude kao ja.

Svako ko provodi vreme na Web-u

sreće se ovde u takozvanom "Darknetu".

Internet unutar Interneta.

Ovde mogu biti ko god poželim.

Provodio sam dane i noći na PC-u.

Onda sam spavao u stvarnom svetu.

Ali postojao je protivotrov.

Uzimao sam ideje od mog najvećeg idola.

Ima mnogo velikih hakera.

Postojao je samo jedan istinski heroj za mene.

Nazivao je sebe "MRX".

On je niotkud.

Niko ne zna ko je on.

Hakuje bilo koji sistem.

Bio je prava zvezda.

Jedna od njegovih najčuvenijih akcija bio je napad na socijalnu mrežu

Ništa i nikoga nije uzimao za ozbiljno.

Bio je superheroj medju svim hakerima.

Želeo sam da budem kao on.

Iskoristio je slabost sistema da hakuje online apoteku

da nabavi Ritalin.

Hakerski stražar.

MRX je imao tri pravila: Prvo: Nijedan sistem nije siguran.

Drugo: Ciljaj na nemoguće. Treće: Zabavljaj se u sajberspejsu i stvarnom životu.

Drugim rečima, ne ograničavaj zabavu, ne uživaj samo u virtuelnom svetu.

Ali pravi razlog zbog kog sedim ovde sada

zbog kog se sve desilo ovako

je Marija.

Hej! Samo odmaram, još nisam nikome pomogao.

Nadam se da je duga iznad vodopada tvog života.

Još uvek želiš da položiš ispit?

Probaj sa učenjem!

Ili se nadaš da će neko ukrasti pitanja za tebe?

Zvala sam Supermena ali nije imao vremena.

Tiho! Retard!

Koja vrsta čudaka si ti?

Paradise Pizza

Kraj du-...

ge.

Za vreme škole bio sam očajno zaljubljen u Mariju.

Ali posle deset godina niko ne pamti frika iz zadnjeg reda.

Ovo košta 34.28

Rekao sam bez inćuna.

Ne plaćam za ovo!

Ne budi seronja, Oskare!

Ostatak je za tebe.

Šta? Jesi li luda?

Gospodin Anchovy daje sto puta više ako nabavite ispitna pitanja.

Za diplomiranog pravnika.

Svetu ne treba spasilac.

Ali svakog dana čujem kako ljudi plaču za njim.

Molim?

To je Supermen.

U redu je.

Hvala.

Takav si kreten!

Konačno sam mogao da budem superheroj.

Marija je imala problem.

I mogao sam da ga rešim.

Samo sam trebao da joj nabavim pitanja.

Setiće me se.

Zaljubićemo se.

Venčati.

Imati decu.

Biti srećni zajedno.

Bingo.

Pitanja su bila na centralnom serveru Univerziteta.

Sve što mi je trebalo je pristup.

Bilo je prelako.

Većina hakera samo pređe preko.

Pojave se u sistemu bez da promene bilo šta.

Drugi ostave nagoveštaj.

A mnogi uzmu suvenir.

Bio sam Supermen, Spajdermen, Betman

Šta radiš tamo?

Bio sam idiot.

Bez provala, bez prethodnih osuda.

Pedeset sati obaveznog rada.

Uradi nešto sa svojim žvotom!

Od tebe zavisi!

Mojih pedeset sati je značilo čišćenje grada do koga mi nije stalo.

Nije moglo da bude gore.

Čak ni Ritalin nije više pomagao.

Ali sve je moralo da se promeni u jednom naletu.

I? Zašto si ovde?

Ne možeš da govoriš ili šta?

Onda ne.

Da pogodim...

Ti si jedan od onih koji misle da je život nefer prema njima.

Koji misle da samo prolaze nevidljivi.

U školi te nisu tukli jer nikoga nije bilo briga.

To je sve stvarno, stvarno tužno.

Znaš šta ja mislim?

Sve je to samo tvoje foliranje.

Kompjuterisanje.

A ti?

Ovo i ono.

Šta s kompjuterima? A?

DDoS napadi?

Bot mreže?

Ilegalno pribavljanje informacija?

Ili si samo klinac koji koristi tuđe programe?

Hakovao sam univerzitetski server.

Kako si uspeo da dobiješ pristup?

Koristeći propust nultog dana.

Znaš da čitaš mašinski kod?

Tek tako?

Mhm.

Ja sam Maks.

Benjamin.

Planiraš nešto danas?

Nastavljao sam da se pitam da li postoji trenutak koji vuče sve konce zajedno.

Jedan trenutak koji je promenio sve.

Kao kad kasno uveče pijani dobiju goste.

Kako ti se sviđa moj skromni hram?

Ne znam ni polovinu ljudi ovde.

Sve naivci!

Maks je bio moja sušta suprotnost.

Samopouzdan, harizmatičan.

Pobednik.

Zatvori vrata!

Da vas upoznam...

On je Benjamin.

Štefan

Benjamin

Benjamin Engel.

Štefan je bio softverski majstor.

Mogao je da nadje bag u bilo kom programu.

Oduvek je bio potpuno lud.

Voleo je uzbuđenje

ludilo...

i tako dalje.

Bez prezimena.

Pol je bio hardverski frik.