Genius of the Modern World

Ovo je 19. vek.

Prelomno, burno doba

koje je videlo revolucije u industriji, tehnologiji i politici.

Ali i ključno u idejama.

Velike, smele, opasne ideje koje će stvoriti svet

koji poznajemo uz protivljenje i viku.

Trojica velikih mislilaca su predvodila.

Karl Marks, Fridrih Niče i Sigmund Frojd.

Živeli su u vreme kada su se stare sigurnosti raspadale.

Režimi su zbacivani masovnim ustancima.

Nauka je potkopavala religiozne autoritete.

Njihov izazov je da smisle šta nas to čini ljudima

u svetu koji se brzo razvija.

Emigranti, usamljenici, neprijatelji države.

Ovi autsajderi direktno izazivaju egzistencijalnu krizu doba.

Malo toga nije bilo dozvoljeno.

Potpuno su posvećeni identifikaciji snaga koje kontrolišu naše živote.

Njihovo oružje je moć njihovih umova.

Njihova potraga ih dovodi do ekstrema.

U siromaštvo i ludilo.

Ipak, njihovi prodorni, često i svadljivi način sagledavanja sveta

i dalje oblikuju naše današnje shvatanje naših života.

Od svih istorijskih ličnosti na groblju Hajgejt,

jedna izaziva podeljena mišljenja kao nijedna druga.

Za one koji godinama dolaze ovde da obeleže dan njegove smrti,

Karl Marks je oštrouman i inteligentan analitičar kapitalizma,

prorok ljudske emancipacije.

Ali za one koji su napadali njegov spomenik bojom,

testerama i čak i eksplozivom,

on je zlobni praotac totalitarnih režima,

čovek odgovoran za smrt miliona.

Voleli ga ili prezirali, ne možete da osporite to

da je Karl Marks dramatično transformisao naš svet.

70 godina posle njegove smrti, jedna trećina svetskog stanovništva

je bilo pod vlašću vlada koje su tvrdile da im je marksizam doktrina.

Proslavimo Marksovo revolucionarno učenje.

Marksistička ideologija je tvrdila da je oslobađajuća,

ali je dovela do užasne patnje.

I dovela je supersile na ivicu Armagedona.

Biće politika ove nacije da smatra bilo koji projektil lansiran sa Kube

napadom SSSR na SAD.

Komunizam je diskreditovan, što ubrzava njegov pad ´80-ih i 90-ih.

Ali su ekonomska kriza i društvena previranja

vratile Marksove ideje u centar pažnje.

Krenuću od početka.

Neću da proučavam Marksa sa naknadnom pameću,

već ću pokušati da shvatim šta ga je motivisalo u kontekstu doba.

Da otkrijem kako je čovek čiji su život mučile

nesigurnost, neuspesi i tragedija

stvorio jednu od najuticajnijih ideologija u ljudskom iskustvu.

Mislimo o Marksu kao o impozantnoj figuri sa sivom bradom

koja strogo gleda iz sovjetske propagande.

Ali ova rana slika mladog Marksa,

poletnog, urednog, povlašćenog, nudi veoma drugačiju priču.

Njegovo rodno mesto, Trir, je bio

elegantni grad u Rajnskoj oblasti, sada deo Nemačke.

Rođen 1818. kod roditelja koji napreduju u ovoj lepoj zgradi.

Marksovo detinjstvo je delovalo idilično i potpuno buržujsko.

Ali jednog dana, kada Marks ima 15 godina,

njegov otac Hajnrih se sreo sa poštovanim ličnostima

ovde u kazinu u Triru.

Posle previše pića, neki od njih počinju da haotično udaraju u sto

i da pevaju pesme koje slave vrednosti velike revolucije

koja se proširila po susednoj Francuskoj.

Pruski oficir je video prizor i prijavio to.

Dvojica Marksovih nastavnika koji su bili takođe u sobi su otpušteni.

Drugi su optuženi za subverzivno delovanje,

a Marksov otac je osramoćen.

Kazino je stavljen pod nadzor.

Jer pod površinskim mirom grada bilo je tenzija.

Nedugo pre Karlovog rođenja, Trir je bio pod kontrolom Napoleona.

Ljudi kao Karlov otac su iskusili francuske revolucionarne principe

slobode pojedinca i jednakosti.

Po francuskom zakonu, Hajnrih je bio slobodan da uči za advokata.

Ali on je bio Jevrejin i kada su autokratski Prusi preuzeli kontrolu,

uveli su građanska ograničenja Jevrejima.

Da nastavi da se bavi zanimanjem, mora da pređe u hrišćanstvo.

Marks je odrastao u periodu

kada ima mnogo sporenja oko pitanja političke moći i slobode.

Kada su vladajuće klase širom Evrope strahovale od ustanka naroda.

Borba između ideala Francuske revolucije

i tvrdoglavog konzervatizma Prusije će inspirisati i motivisati Marksa.

I od ranog doba, bilo je jasno kojoj je strani odan.

Sa 17 godina, Marks je poslat niz reku Mozel

da uči pravo na univerzitetu u Bonu.

Očigledno je da je Marks tinejdžer bio pomalo kavgadžija.

Ubrzo je postao kopredsednik Trirskog kafanskog kluba,

gomila loših momaka iz srednje klase.

Posle jedne noći pijane svađe, Marks je bio zatvoren na dan.

Ali sledilo je još toga.

Studentski život je bio podeljen

po klasnim i političkim linijama do tačke konflikta.

Liberalni kafanski momci su privukli pažnju bande kadeta aristokrata.

Ti kadeti su ih naterali da kleknu i zakunu se na vernost aristokratiji.

I sukob je eskalirao.

U jednom trenutku, Marks je završio na dvoboju sa ranom iznad oka.

Ožiljkom koji je mladi kavgadžija nosio kao počast.

To je bilo previše za Marksovog oca.

Hajnrih je prebacio Karla u studiozniju sredinu univerziteta u Berlinu.

Ipak, čak i ovde, Marks je našao druge razonode.

Marks je upoznao grupu studenata i predavača boema

koji su voleli da pričaju o filozofiji tog doba kasno noću.

Pustio je bradu i pridružio se mladohegelovcima,

grupi opsednutoj teorijama profesora univerziteta

koji je skoro umro, Georga Hegela.

Marks opisuje svoj prvi susret sa Hegelom

kao potpuno izuzetan trenutak.

On kaže da kad je pročitao Hegela, kao da mu je zavesa pala sa očiju.

Šta je to kod Hegelovih ideja bilo posebno uzbudljivo?

Berlin je bio preplavljen hegelovskim idejama,

ali je možda najvažnija ideja Hegela kojom su potpuno očarani

ideja da je istorija postepeno razvijanje slobode i razuma.

I ova postepena dijalektika kako ju je nazvao se obelodanila

veličanstveno u Francuskoj revoluciji

kada ste imali bukvalno izbijanje slobode i razuma.

Pretpostavljam da je bilo potpuno uzbuđujuće

jer vam kažu da ste deo velike istorijske priče

i to vam daje veliko istorijsko i filozofsko platno za slikanje.

Tako je i mislim da Marks potpuno vidi sebe kako stoji

prema kraju istorije koja je počela sa drevnim filozofima

koji su pričali o načinu

na koji duša može da nađe savršenost samo

ako je potpuno utkana u zajednicu.

I da li misle da je Hegel skroz u pravu, ili misle da tu ima još posla?

Svakako ima još posla.

Misle da iako je Hegel u svojoj viziji prešao deo puta,

oni žele da izazovu potpunu revoluciju, umesto samo reforme.

Oni deluju u svetu u kome plemstvo, privilegovani, aristokratija

i dalje vladaju

i oni su suprotstavljeni velikom zidu privilegija i tradicije.

Marks i mladohegelovci

veruju da je najveća prepreka ljudskom napretku religija.

Tako da su počeli da je kritikuju i napadaju.

Morate da pomislite koliko je to subverzivno.

Neki ljudi su rekli da su jevanđelja iz Novog zaveta narodne priče,

a ne božanska, istorijska istina. To je zaista šokantno.

Drugi navode da je Bog iluzija

i da smo kao ljudi uzeli naše najbolje moći

i projektovali ih na fantastično, izmišljeno biće

koje je otelotvorenje naših najboljih kvaliteta.

Mladohegelovci veruju da ova egzistencijalna odvojenost

koju je izazvala religija ograničava naš ljudski potencijal.

Samo ako napustimo njene obmane, možemo da zaista procvetamo.

Naravno, ikonoboračke i po mnogima bogohulne ideje grupe

su imale šire implikacije.

Odnos između crkve i države je bio blizak do tačke potpunog sjedinjenja.

Kritika religije je bila ravna kritici Prusije.

Marks je težio akademskoj karijeri, ali pruske vlasti nisu tolerisale

subverzivne elemente na univerzitetima.

Tako da je morao da nađe drugu platformu za svoje ideje.

Njegov odušak će biti uzavreli posao koji se brzo širi, novinarstvo.

Marks je mislio da pisana reč ima transformativnu moć

i postao je urednik Rajnskih novina u Kelnu.

Glasila liberalnih preduzetnika koji zagovaraju ustavnu reformu.

Odmah je napravio uticaj.

Pod nadimkom Mavr zbog tamne boje kože i guste grive od kose i brade,

bio je nagao, strastven.

Ima bezgraničnu energiju i samopouzdanje,

iako su neki rekli da je osvetoljubiv i intelektualni siledžija.

Ali kakve god imao mane, njegova energija i oštrina obavljaju posao.

Pod njegovim vodstvom je tiraž novina porastao dramatično.

Marksovo novinarstvo prihvata cilj njegovih finansijera novobogataša

i napada staru političku elitu.

Evo tipičnog primera njegovog razdirućeg stila.

To je polemika prožeta oštrim sarkazmom.

˝Aristokratiji ne može da se da forma zakona˝

˝jer su oni besudne formacije.˝

˝Ničiji postupci ne prestaju da budu pogrešni jer mu je to običaj˝

˝baš kao što sin bandit oca pljačkaša nije lišen krivice˝

˝samo zato što je banditizam porodični misaoni sklop.˝

To je pametno, oštro pisanje.

Marks je postao čuven zbog slabo prikrivenih napada

na prusku vladajuću klasu.

Ali je novinarstvo pokrenulo novo interesovanje

na dugom kraju društvene lestvice.

1842, Marks je izveštavao o uslovima vinogradara u svom rodnom regionu.

Dramatičan pad profita ih je gurnuo u siromaštvo.

Postoji uznemiravajuća pesma iz tog vremena

koja opisuje kako pošto nisu mogli da hrane decu

vinogradari su oterani u samoubistvo.

˝Sada blagoslov vina neće da teče u tvom buretu.˝

˝Nećeš više pevati pesmu, kada je sve prekriveno snegom.˝

Radnici su krivili vlasti jer su otvorili tržište za konkurenciju.

Vlasti su odgovorile da je zaštićeno tržište pre veštački naduvalo cene.

To su bili ljudi i žene koji su se stvarno mučili.

Zvanično im više nije bilo dozvoljeno da skupljaju drvo za ogrev

jer su ga u toliko velikoj količini koristile nove fabrike.

Uhvaćeni su u dvostrukom obuhvatu napretka.

Marks je uvideo da su vinogradari izgubili moć

da određuju svoju budućnost. Njegov novinarski rad mu otvara oči

za kompleksne sile koje vode naš svakodnevni život.

On je mislio da je moguće da sa naučnom preciznošću

utvrdimo koji su ti odnosi. Samo poslušajte šta je napisao:

˝Ovo može da se utvrdi sa skoro istom sigurnošću kao što hemičar˝

˝utvrđuje pod kojim spoljnim uslovima će supstance stvoriti jedinjenje.˝

Ali klinička dekonstrukcija prirode društva

je upravo ono čega se pruske vlasti plaše.

Marksove provokacije su iznervirale moćnike jednom previše.

Njegove novine su zatvorene.

Treba da zamislimo Marksa sa samo 25 godina.