Revolution OS (Linux Story) (Revolution OS)

Bio sam na Agendi 2000

i jedan od ljudi koji su bili tamo bio je Craig Mundie,

koji je na nekom visokom poloћaju u Microsoftu,

valjda podpredsednik za klijentske proizvode ili tako neљto.

Naleteo sam na njega u liftu.

I gledam ja njegovu znaиku pa kaћem, "Oh, vidim da radite za Microsoft."

A on me pogleda i kaћe, "Oh da, a љta vi radite?"

Zvuиalo je nekako podcenjivaиki.

Ono znate, gospodin u smokingu

gleda u zapuљtenog hakera.

Zagledam se ja tako na kratko u njega pa mu kaћem,

"Ja sam tvoj najgori koљmar!"

Wonderview Productions Predstavlja

Film J.T.S. Moore-a

REVOLUCIONARNI OS

U kratkoj, ali burnoj istoriji,

kompjuterskom industrijom dominirao je

operativni sistem Windows.

To bi uskoro moglo da se promeni,

jer se Windows suoиava sa jakom konkurencijom Linuxa.

Silikonska Dolina je dugo bila mesto

za razvoj novih tehnologija,

otvaranja novih kompanija i sticanja velikog bogatstva.

Danas je Dolina mesto revolucije

koja se bori protiv politiиke nepravde idejom za:

SOPSTVENU SLOBODU.

Danju i noжu, savez

hakera i programera piљe delove

kompjuterskog koda, po celom svetu, kako bi napravili alat

za oslobaрanje kompjuterskih korisnika

koristeжi pritom slobodne informacije i tehnologije za razmenu podataka,

kako bi dostigli svoj cilj.

Ova revolucija je poиela 80-tih godina proљlog veka sa

Pokretom za slobodan softver i GNU projektom,

a danas se vezuje za

Linux i Open Source pokret.

Љta je to Linux?

Imamo jedan sektor koji danas shvatamo ozbiljno.

To je sektor povezan sa Linuxom.

Mislim da je ovo prava prilika da objasnim.

"Љta je to Linux?"

Odgovoriжu vam na to pitanje.

Mnogi od vas to verovatno veж znaju.

Linux koristi 12 miliona korisnika.

To je kompjuterski operativni sistem koji su razvile stotine

programera saraрujuжi preko Interneta.

Linux je izazov za Microsoft Windows NT.

Vrlo je popularan zbog svoje brzine,

i to je ono љto je najиudnije oko svega ovoga.

Da bih objasnio љta je Linux, prvo moram

da objasnim љta je to operativni sistem.

Operativni sistem realno

ne moћe da se vidi.

Jer...

niko od vas u stvari ne koristi operativni sistem,

ljudi koriste... programe... na svojim raиunarima.

A jedini cilj operativnog sistema u "ћivotu"

je da pomaћe tim programima pri izvrљavanju.

On nikada ne radi niљta samovoljno.

Samo иeka da programi

zatraћe odreрene resurse ili

odreрene datoteke na disku

ili daje moguжnost programima da se

povezuju sa spoljaљnim svetom.

Tu uskaиe operativni sistem,

pokuљavajuжi ljudima da olakљa pisanje programa.

I, љta je to Open Source?

Open Source je naиin na koji ljudi saraрuju

na softveru bez razmiљljanja o problemima oko intelektualne svojine,

da ne moraju da pregovaraju o ugovoru, svaki put kada kupuju deo softvera,

sa armijom advokata umeљanih u sve to.

U globalu, mi samo ћelimo softver koji radi,

i ljude

koji жe samovoljno raditi razne dodatke za njega, itd.

Na neki naиin mi ћrtvujemo

prava intelektualne svojine,

i dozvoljavamo иitavom svetu da koristi taj softver.

Za razvoj Linux-a

Zasluћan je i Richard Stallman i Fondacija za slobodan softver (FSF).

Ljud misle da je Richard Stallman...

veliki filozof, zar ne.

Ja mislim da je on inћenjer

Richard Stallman je osnivaи i otac ideje o slobodnom softveru.

Kroz svoja nastojanja da napravi GNU operativni sistem,

napravio je legalnu, filozofsku i tehniиku fondaciju

koja se bori za slobodan softver.

Bez njegovih doprinosa,

teљko da bi se Linux i Open Source

razvili do danaљnjih razmera.

Pridruћio sam se MIT Laboratoriji za veљtaиku inteligenciju 1971.,

Pridruћio sam se... uspeљnoj hakerskoj zajednici,

ljudima koji vole programiranje,

vole da istraћuju љta sve moћe da se uradi pomoжu raиunara.

Oni su sami napravili иitav operativni sistem,

kompletno napisan u toj laboratoriji.

Tako sam postao deo njih, i

nastavio da radim na tom operativnom sistemu, dodajuжi nove moguжnosti.

To je bio moj posao i oboћavao sam ga, svi smo ga oboћavali. Zato ga i radimo.

Naљ operativni sistem smo nazvali

"the Incompatible Time Sharing System"

љto je primer

razigranog duha

koji je odlika svakog hakera.

Hakeri su ljudi koji vole da reљavaju probleme.

Prvo je krenulo pogreљnim tokom

kada je spoljaљni svet poиeo da nas gnjavi sa lozinkama.

Mi nismo imali lozinke na naљim raиunarima.

Razlog tome bio je taj da su hakeri,

koji su izmisli taj OS,

smatrali da je lozinka naиin da administrator kontroliљe sve korisnike.

Oni nisu ћeleli da naprave alat,

kojim bi administrator mogao da ih kontroliљe,

pa ga nisu ni napravili. Izostavili su ga.

Naљa filozofija je bila da ko god sedi za raиunarom

moћe da radi љta god ћeli.

Neko ko je radio juиe, ne moћe da kontroliљe љta жeљ ti da radiљ danas.

Kada su stavili lozinku na jedan MIT raиunar

meni i grupi hakera se to nije svidelo.

Odluиio sam da pokuљam da "razbijem" lozinku.

I naљao sam naиin da je dekodiram,

gledajuжi u bazu podataka sa raznim lozinkama

video sam љta ljudi najиeљжe upisuju pri prijavljivanju.

Poslao sam pismo sa porukom

"Zdravo! Vidim da ste izabrali lozinku mumble (mumlanje),

ili tako neљto. Љta mislite da uradite ono љto sam ja uradio,

samo pritisnite Enter umesto lozinke.

Kraжe je i mnogo se lakљe unosi".

Naravno, s tom porukom sam hteo

implicitno da im kaћem da im je zaљtita u stvari bila smeљna.

Pokazao sam im kako sam otkrio lozinku.

Na kraju mi se pridruћilo pet korisnika, od svih koji su koristili taj raиunar

i koristili su samo Enter kao svoju lozinku.

Kada je nastala ideja za neљto љto danas nazivamo Open Source svet?

Kako je to sve poиelo? Ko je to zapoиeo?

Poиelo je samim poиetkom modernog raиunarstva. U to vreme

softver se razmenjivao samo izmeрu ljudi.

Mislim da je to trajalo do kasnih 70-tih ili ranih 80-tih.

Tada su ljudi poиeli da ograniиavaju svoj softver

govoreжi "Ne, ne moћeљ viљe nikad da vidiљ izvorni kod mog softvera.

Ne moћeљ da menjaљ moj softver, иak iako je neophodno

da ga nadogradiљ i prilagodiљ svojoj sopstvenoj aplikaciji"

Za takvo stanje je u stvari kriv Microsoft.

Oni su pravi zaиetnici takovog modela vlasniиkog softvera.

Sredinom 1970-tih, grupa hakera

ljubitelja raиunara u Silikonskoj dolini osnivaju "Raиunarski klub Homebrew".

31. januara 1976. u klub je stiglo pismo,

od Billa Gatesa, koji je neљto ranije osnovao Microsoft.

Bilo je to otvoreno pismo иitavoj raиunarskoj zajednici

gde je on, argumentujuжi taиku po taиku, razradio novi koncept vlasniиkog softvera.

Do tada, praksa korisnika raиunara bila je da slobodno razmenjuju softver

bez obraжanja paћnje na vlasniљtvo softvera.

U pismu poznatijem kao Otvoreno pismo hobistima, Gates piљe:

"Za mene je najkritiиnija stvar na hobi-trћiљtu

nedostatak dobrih kurseva o softveru, knjiga i samog softvera.

Bez dobrog softvera i vlasnika koji se razume u programiranje,

hobi raиunarstvo je beznaиajno.

Hoжe li kvalitetan softver biti napisan za hobi trћiљte?"

Gates dalje piљe: "Povratne informacije koje smo dobili

od stotine ljudi koji kaћu da koriste BASIC su pozitivne.

Ipak, dve stvari iznenaрuju.

Prvo, veжina tih "korisnika" nikada nije kupila BASIC, i

drugo, kada bi ukupnu svotu novca koji smo zaradili od Altair BASIC-a,

rasporedili, ispalo bi da smo radili za manje od 2 dolara po satu.

Zaљto je to tako?

Kao predstavnici hobista morate da shvatite

da veжina hobista krade softver koji koristi.

Hardver mora da se plati, a softver je ono љto se deli.

Koga interesuje da li su ljudi koji su napisali softver uopљte plaжeni za to?

Da li je to poљteno?

Jednu stvar ipak ne radite kraрom softvera,

ne javljate se MITS-u ukoliko imate neki problem sa softverom.

MITS ne zaraрuje prodajuжi softver.

Jedina stvar koju radite je to da speиavate pisanje dobrog softvera.

Ko moћe sebi da dozvoli da profesionalno radi za dћabe?

Ko od vas hobista moћe da potroљi tri godine na programiranje,

pronalaћenje greљaka, dokumentovanje svog proizvoda i da ga besplatno distribuira?

Иinjenica je,

da niko pre nas nije uloћio mnogo novca u hobi-softver.

Љta je sa onima koji preprodaju Altair BASIC?

Zar oni ne zaraрuju na hobi softveru?

Zaraрuju, ali oni koju budu prijavljeni, mogu na kraju sve da izgube.

Oni su doveli hobiste na loљ glas,

i treba da budu izbaиeni iz klubova u kojima se pojave.

Poљtovaжu pisma od svih vas koji plaжate svoj softver,

ili imate neke predloge ili komentare."

Potpisano sa Bill Gates, generalni direktor, Micro-Soft.

Krajem 70-tih i poиetkom 80-tih, Richard Stallman je

radio istraћivanja na veљtaиkoj inteligenciji i kodirao

u MIT laboratoriji za veљtaиku inteligenciju.

Richard je imao nekoliko neprijatnih iskustava

tokom tog perioda, koja su mu zgadila

celu ideju oko komercijalnog softvera.

Na primer?

Neka kompanija je imala problema sa svojim softverom, nije mogla da nastavi sa radom.

On je traћio da mu daju programski kod kako bi mogao da ga popravi, ali nisu dali

iako bi od toga imali korist, jer bi nastavili sa radom.

To me je bacilo u moralnu dilemu.

U ranim 80-tim, da bi ste radili na nekom modernom raиunaru,

Morali ste da kupite legalan operativni sistem.

Ljudi koji su ga razvili nisu hteli da ga dele drugima.