Room

Nastavi da spavaš.

Nekada davno, pre nego što sam se rodio

Ti si plakala i plakala i po ceo dan gledala TV.

Dok nisi postala zombi.

Ali onda sam sa nebesa sjurio kroz svetlarnik pravo u sobu

I ritao sam se u stomaku bum bum

I otvorenih očiju sam izleteo pravo na tepih

I pošto si presekla vrpcu rekla si “Zdravo Džek”.

Mama, imam 5 godina.

SOBA

- Već sam star! - Sad si veliki dečak!

Da.

Dobro jutro lampi.

Dobro jutro biljci.

Dobro jutro zmiji ljuski od jaja.

Dobro jutro tepihu. Dobro jutro ormaru.

Dobro jutro TV-u.

Dobro jutro lavabou.

Dobro jutro wc šolji. Dobro jutro svima.

- U redu. - Rodjendan mi je, napunio sam 5 god.

Kapiram.

- Uzmi tabletu vitamina, ovo je poslednja.

Vitamini.

Da li te boli zub?

Ali znaš da um caruje.

Ako možeš da izdržiš onda nije strašno.

Tako je.

Hej, znaš li šta ćemo raditi danas?

Šta?

Mesićemo rodjendansku tortu.

- Rodjendansku tortu? - Aha.

- Kao što su na TV-u? - Aha, ali pravu.

Zezaš me...

Pozadi.

1, 2, 3...

4, 5. 1, 2,... 3, 4, 5

Evo ti.

Laku noć, Dora. Hvala što mi pomažeš...

Volim te.

Ok, isključi TV.

Ima da rastem i rastem dok ne budem džin.

- Vidi mama, jači sam od Samsona. - Da, jesi.

Ima da porastem kao Džek, ubica džinova!

I da izletim kroz svetlarnik pravo u svemir sa mojim psom Lakijem...

i da proletim izmedju svih planeta.

Počni da se istežeš.

Odlično, odlično.

Sad drugu nogu.

- Hajde. - Evo radim.

- Da. - I dole...

Kao žaba.

Noge pozadi i radimo sklek.

Ok, vreme za trčanje.

Je li ovaj. Uh, mislila sam ovaj zid.

Je li ovaj? U stvari ovaj zid. Ali, ipak je ovaj.

Ili je ovaj, ali i ovaj je potrebno pipnuti.

Daaa.

Tako treba.

- Je li to testo? - Jeste testo, a dodaćemo i puter.

Puterrr!

Pomešaj sve to.

- Valjda će uspeti. - Hoćeš li malo sam to da mešaš?

- Možeš li? - Da.

Abrakadabra.

A sad svećice!

Nemamo svećice.

Znam.

Rekla si da će biti prava rodjendanska torta.

To znači sa upaljenim svećicama.

Džek...

Može da prodje i bez svećica, i dalje je rodjendanska torta.

Trebalo je da tražiš svećice za nedeljnu poslasticu umesto glupih farmerica.

Izvini.

Znaš, ipak treba da tražim stvari koje su nam stvarno potrebne.

Stvari koje on može lako da nabavi.

Ali Stari Nik može sve da nabavi, i to magijom.

- Hajde da probamo tortu?! - Neću.

Džek...

- Hajde uzmi bar zalogaj. - Rekao sam da NEĆU!

Dodji.

Sledeće nedelje kad napunim 6...

bolje traži prave svećice.

Misliš sledeće godine.

I Edmond se oslobodio iz vreće...

i plivao i plivao sve dalje od ostrva Monte Kristo.

I iskopao je blago o kojem mu je prijatelj pričao.

Kupio je veliki jedrenjak,

I otplovio nazad u Francusku.

I kad je stigao tamo odlučio je da kupi ostrvo.

i dodeli sebi titulu Grofa.

I zakleo se da će se osvetiti svima koji su ga uništili.

- Mogu li da dobijem parče torte? - Sutra.

Samo zalogaj.

Pa, već si oprao zube.

- Još jednu priču? Molim te.

Hajde Džek, već je kasno, u krevet.

Pevaj mi.

Jedne noći kad je sunce zašlo

I jaka vatra gorela

Niz prugu je naleteo skitnica

I rekao momci ja se ne vraćam

Uputio sam se u zemlju daleku

Iza kristalne fontane

Podjite sa mnom i vi da vidite

Tu planinu od slatkiša

A na toj planini od slatkiša

Nalazi se zemlja svetla i čista

- Evo ti farmerice. - Hvala.

Groždje je bilo skupo pa sam ti uzeo konzervirane kruške.

A šta je ovo? Rodjendanska torta?

Trebalo je da mi kažeš, kupio bih mu poklon.

I, koliko je napunio, 4?

5.

1, 2, 3...

Postoji soba pa onda svemir.

Tamo su sve planete sa TV-a,

a onda nebesa.

Biljka postoji ali ne i drveće.

Postoje i paukovi...

a jedanput i komarac koji mi isisa krv.

Ali veverice i psi su samo na TV-u.

Osmi Lakija, on je moj pas koji će možda doći jednog dana.

Planine su prevelike da bi postojale a takodje i more.

Ljudi na TV-u su spljošteni i obojeni.

Ali ja i ti, mi postojimo.

Stari Nik, ne znam da li i on postoji.

Možda polovično?

48, 49...

50, 51...

Šta je to?

Kvaran zub.

Mogu li da ga držim?

U jee!

Oterala si ga!

On je živ, on postoji!

Ukrao bi nam svu hranu.

Miš može da jede moju hranu, ja nisam gladan.

On bi nas zarazio, možda i ugrizao dok spavamo.

Miš je moj drug...

A ti si ga ubila na mrtvo.

Nisam, nije mu ništa.

- Pokušavaš da me prevariš? - Ne Džek, kunem ti se.

Na bezbednom je u svojoj kući u dvorištu i sa svojom mamom.

U kom dvorištu?

Je li miš živi u dvorištu na TV-u??

EVo ti, od ovog možeš leteći tanjir da napraviš.

A zašto nisi rekla Starom Niku da mi je rodjendan?

- Zato što nam nije prijatelj. - Rekao je da će mi doneti poklon.

Nije trebalo to da slušaš, trebalo je da spavaš.

- Nikad nisam dobio poklon. - On ustvari nije to mislio.

Možda bi mi poklonio mog psa Lakija.

Džek, ne možemo držati psa, nema dovoljno prostora.

Mesta, nema dovoljno mesta, a pritom laje i grebe sve.

- Laki neće grebati, obećava. - Laki ne postoji.

- Postoji! - Ne, ne postoji!

Ti si to samo umislio u svojoj glavi, on ne postoji.

Džek, izvini.

Dodji ovamo, izvini.

Izvini... U pravu si, nije bilo lepo s moje strane.

A gde odlazimo mi kad spavamo?

Ostajemo ovde u sobi.

Ali sanjamo?

Je li idemo u TV dok sanjamo?

Nigde, nego samo ovde.

Mogu da ga otvorim?

Aha.

Tooo.

Zašto vanzemaljci ne vrište??

Zato što nas ne čuju.

- Da probamo još glasnije, važi? - Važi.

Ubiću te!

- Mamice, napada me! - O ne!

Moj si!

Mama šta to smrdi?

Jebem ti!

- Šta ovo smrdi? - Izvini, pregoreo mi sir.

Nešto sam se zamislila.

Pa, razmišljanje nije tvoja jača strana.

Znam.

- Tako. - Što ne sedneš?

Hvala ti.

I da li mu se svideo kamiončić?

Jeste?

Jeste... A znam ja klince.

A vitamini?

- Ma, to je bacanje para, ionako nema ništa u njima.

- Ako bismo se bolje hranili... - E, jebo te, je l' opet počinješ.

Možda da prekineš da se žališ i da budeš malo zahvalnija.

Hvala ti.

- O bože, kao zube da vadim, taj je fazon.

Ma hvala ti za sve.

- Jednostavno nemaš predstavu kakav je svet danas.

- Ne. - Ne.

- Ko plaća račune? Ko plaća sve ovo?

Ti.

I šta misliš kako ću moći da nastavim i dalje da plaćam?

Šta hoćeš da kažeš?

Ništa.

- Ne šta si hteo da kažeš? - 6 meseci sam bez posla.

6 meseci.