Spanglish

Prodekanu za upis. Univerzitet Prinston.

Meni najuticajnija osoba... -Majka Tereza,

koja me naučila da ne budem bahata nakon uspeha na maturi...

Najuticajnija osoba u mom životu naučila me najvažniju reč: aloha.

Prodekanu za upis, Prinston. Od Kristin Moreno.

Najuticajnija osoba: moja majka. Bez konkurencije.

Mislim da je sve vodilo ovom eseju, još od pre 12 g. u Meksiku,

od onog dana kad je tata otišao.

Tolika je bila majčina potreba da me zaštiti da nije pokazivala suze.

Trebalo je to obaviti što brže i u samoći.

Ja sam želela da je zaštitim pa joj nisam odala da sam sve čula.

Mama nas je držala u Meksiku što je duže mogla,

kako bi se u meni ukorenila latinoamerička kultura.

Na kraju je uvidela poslednju priliku za promenu.

Odselićemo se u Ameriku.

Samo jednu suzu.

Samo jednu, dakle, neka bude poštena, rekla je.

SOBARICA IZ MEKSIKA

Ona će biti moj Meksiko.

Pošto je ovaj esej javni, moram reći da smo u SAD stigle...

Ekonomskom klasom.

Da bi me odgajila, mami je trebalo što više sigurnosti svoje kulture.

Pa smo proputovale Teksas, sa samo 34% Hispanoamerikanaca.

Zbogom, Teksas!

I došle u Los Anđeles, sa 48% Hispanaca.

Nekoliko minuta izgubljene u tuđinskoj sredini...

Ali odmah iza ugla našle smo se među svojima!

Majčina najdraža rođaka Monika pružila nam je krov nad glavom.

Idućih šest godina nismo stupile van sopstvene zajednice.

Mama je radila dva posla, za ukupno 450 $ nedeljno.

Obe smo davale sve od sebe da uspemo.

Volim te.

Bile smo na sigurnom i srećne.

Da sam bar mogla da ostanem u uzrastu od šest godina!

Ali procvetala sam. Tokom mog prvog plesa,

čim je dečko spustio ruku s mojih leđa na moju guzu,

shvatila je da mora ostaviti noćni posao kako bi pazila na mene.

Za nekoliko dana otišla je na razgovor za posao.

Trebalo joj je 450 $ od jednog posla.

A to je značilo da će, nakon toliko vremena u Americi,

napokon stupiti u stranu zemlju.

Tu je!

Došle smo na razgovor s gđom Klaski! -Divno, tu ste!

Uđite! Otvoreno je, mi smo pozadi.

I zovite me Debora!

Pozadi su, dođi.

Čekanje je pomoglo.

Više se nije bojala.

Raditi za Angloamerikance više nije bio problem. Samo običan posao.

Dozivala ih je Bela Amerika.

Prekoračila je kulturnu barijeru.

Zaboga, jeste li dobro? -Bez brige, ne ljutim se!

Tražila sam ukrase za stakla da se ljudi ne zaleću u vrata,

ali imali su grozote, pa sam posebno naručila.

Sama ću nešto dizajnirati. Nema veze, vama nos krvari!

Ćuti, Debora! -Tačno, mama!

Nema leda, Bern! -Nađi bilo šta smrznuto!

Pritisak! Samo pritisak!

Uzmite!

Je li vam čudno što vam dajem novac? Veoma se grizem! -U redu je.

Čume, prestani! Oprostite što je nered.

Večeras imam dobrotvornu zabavu za školu. Sedite!

Može. Ma, bacite to!

To je moja rođaka. Tu je već neko vreme.

Malo razume engleski, ali ne govori dobro.

Živi u zgradi koju vodim. -Dakle, s kim razgovaram? -S njom.

Predivna si!

Predivna si. -Kaže da si lepa.

Nije to mislila kao kompliment, više kao optužbu.

Mama! -Samo nastavi.

Pardon! Ovo je moja kćerka Berni i moja majka Evelin Rajt.

Želite da se sklonite sa sunca? Kremu za sunčanje? Imam faktor 70.

Ona obožava sunce.

Imamo istu jaknu! To je dobra karma!

Jeste li za limunadu? -Ne treba, hvala.

Idemo onda samo da razgovaramo!

Imam dvoje dece. Muž mi je kuvar, vrhunski. Kao da sam zato važna!

Radi uveče. -Vi radite? -Da. Ne, sada ne. Zašto? To znaš da pitaš?

U redu je. Vodila sam firmu za dizajn koja je bankrotirala.

Sad sam mama puno radno vreme. Uf! -Dva uf!

Imam dvoje dece. Sin Džordži ima 9, a Berni si upoznala.

Volim kad je kuća kao ja. Ja sam istovremeno opuštena i pedantna.

Najvažnija je prisna atmosfera u kući, reci joj. Ali pazim na kuću.

Oprosti, ne stižeš da prevedeš.

Ženska je totalno čudna. Ima dvoje dece...

Kako se zoveš? "Zovem." Jedna od pet reči koje znam.

Flor Moreno.

Floor. -Ne, Flor.

To znači cvet, zar ne? -Da, cvet.

Floor! Kao pod, zar ne? -Flor.

Pala sam na nekom ispitu iz sluha?

Šta kaže? -Ako smotate jezik i opustite ga, uspećete.

Da je Amerikancima to teško, i da ceni što pokušavate. Većina neće.

Ona mene razume!

Tupa, ali tvrdoglava, zar ne?

Vidiš šta si me naučila? Takav stav treba mojoj deci!

Strpljenje i podrška!

Dobro, plata. -Do viđenja! Drago mi je što ćemo se viđati! -Poljubac!

Radićeš 6 dana nedeljno, 7, 8, 12 sati.

Kućni poslovi i vožnja dece. Koliko tražiš?

Koliko kažete. -Ne! To je važno pitanje!

Ako zatražiš premalo, ne ceniš se. Previše? Iskorišćavaš me.

1000 dolara.

Šali se!

650 dolara!

Dobro došla u porodicu!

Dođi, pokazaću ti kuću!

Nisam znala da se mama hronično brine zbog novca

sve dok je nisam prvi put videla finansijski neopterećenu.

Sto za dvoje, molim. Slavimo. -Izvolite!

Odgovara li vam ovaj?

Da, hvala!

Uživajte! -Hvala! -Nema na čemu.

Skupo!

Ja ću ovo!

Oprostite, oni ljudi žele da vas časte pićem. -Molim?

Častili bi nas pićem.

Hvala!

Ne, hvala.

Samo malo, čekajte!

Recite gospodi... -Ne razumem.

Reci joj da im kaže...

Zaboga! Šta vam je? Ne vidite da sam sa kćerkom?

Reci joj, Kristina!

Zaista mi je neprijatno. Mama kaže da im kažete:

"Šta umišljate? Ne vidite da sam sa kćerkom, zaboga?"

Dobro!

Kaže: "Šta umišljate? Sa kćerkom je, zaboga!" Malom.

Prolazim sleva!

Levo!

'Jutro, Flor! Vidimo se! Levo...

Levo!

'Dan!

Hej! -Zdravo!

Probaj ovo!

Ozbiljno razmisli da ustaneš. Ne moraš da ustaneš, ali razmišljaš li?

Da... -Dobro!

Bože moj! Kako je ovo fino! -Samo reci: dobro je.

Ma to je... -Drago mi je što ti se sviđa.

Ali ti bi trebalo da se suzdržiš.

Ne!

Flor, nikad ne bacaj Čumi stvari! Nikad!

Nisam ljuta. Mislim na tebe. Samo sam htela da budem ljubazna!

Jer... Ne smeš psu da uzimaš loptu! Ne smeš da mu bacaš.

Nikad ne bacaj ništa ovom psu!

Evo. Možeš li nam skuvati kafu, možda? Super! Hvala.

Sada? -Da! Pravo ustajanje!

Hej, tata!

Ljutiš li se i ti kao mama zbog onoga?

Ne, Džordži. Ne ljutim se. -Ljutiš se na mene?

Ne. -Dobro je! -Nadajmo se.

Kad je reč o deci, Džone, moramo imati isto mišljenje!

Ujedinjeni! Dosledni!

Znaš li koliko sam knjiga o roditeljstvu pročitala? -Deb!

Od srednje škole čitamo jedno drugo kao knjigu! Iskoristi to!

Šta si mu tačno rekao? Reč po reč?

Da se ne ljutim.

Ti si pozitivac, a ja negativac! -Ma daj! Zašto se brineš?

Sve je u redu.

Buc-buc!

Džone! -Da?

Misliš da ćeš to rešiti pipanjem moje sise? -Nekad jesam!

Sada me to užasno ljuti! -Pogrešna sisa.

Razumem. -Rekla sam ti...

Ovo ti je veoma važno. Nama! Hteo sam da budem iskren prema njemu.

Zato sam mu tako odgovorio. Ovo nije svađa, dušo. -Jeste!

Imamo veliku svađu! Napokon!

Zato prestani da budeš tako ludo smiren!

Bože dragi na nebesima, spasi me!

'Dan!

Nisam znao da je Deb nekoga našla. Pomagaćete nam?

Samo španski! -Radite ovde, a ne govorite engleski?

Samo mora da okrene 911 i pritisne 2 za španski! -Ovo je...

Flor, to je Džordži, a to Džon. Džone, to je Flor.

Flor! -Vidite? Savršeno!

Ja ću odvesti Džordžija. -Ja ću!

Pokazaću Flor šta će raditi.

Flor, molim te, dođi sa mnom.

Flor!

Dođi. Hvala!

Ljuta je. -Sve je u redu.

Deb! -Šta je? -Voliš me?

Nije ti tu najbolje mesto za stajanje, kolega. -Ja sam kriv.

Oprostite... -Nema problema. Ti si nov? Dobro došao.

Prvi dan. -Džone, moram nešto važno da ti kažem!

Do đavola! -Šta je?

Viktor je prepoznao slavnog gastro kritičara na telefonu. -Iz?

"Tajmsa"! -To! -Poslali su ga s druge strane zemlje samo zbog nas.

Ako imaš tremu, prošetaj. -Ne treba! -Idem s tobom. Disaćemo.

Ne brinem se za kuvanje. Nije u tome problem!

U Njujorku sam radio u restoranu sa 4 zvezdice.

Skoro sam postao kreten.

Počneš drugačije da govoriš!

Restoran je izgubio svoj duh.

Nije! -Slažem se sa svim što ste rekli! Divim se vašim mislima.

Nadam se da će postati i moje.

Ne znam za šta da navijam.

Pomisao na još jednu zvezdicu mi je mučna.

Sa 4 mogu da idem samo dole: "Bože, oduzeli su mi zvezdicu!"

Predjelo! -Znate šta mi treba?