Paper Lives (Kağıttan Hayatlar)

NETFLIX PREDSTAVLJA

U SVIJETU U KOJEM DJECA PLAČU SMIJEH MOŽE SAMO BITI OKRUTAN

ZA SVU DJECU KOJA SU ODRASLA SASVIM SAMA NA ULICI

-Dobra večer, dobro došli! -Hvala.

-Merci. -Uživajte!

-G. Yasin! Molim vas! -Može fotografija sa ženom?

-Molim vas. -Može li?

Hvala lijepa. Može još jedna, molim?

Dobro došli, gđice Aslı! Može jedno poziranje?

Cure, jeste li za vožnju?

-Nosi se, jebote! -Nestani!

Ajmo, miči se, momak!

Ajmo, momak!

Majku ti trknutu. Miči se, momak!

Što gledaš, makni se!

Brate!

Brate!

Brate Mehmet!

Opet si skupljao papir?

To mi dođe kao rekreacija. I malo sam na zraku.

Sav se pokočim ovdje.

Kakva rekreacija? I mi skupljamo papir. Ne moraš se ti umarati.

-Ubijaš se! -Zavrtjelo mi se.

Pa naravno. Želiš se ubiti.

Ništa mi nije.

Nemaš više lijeka. Doktor je rekao da se uspraviš. Tako.

Halo? Striče Tahsin?

Pomozite! Mjesta.

-Mjesta, čovječe! Pomozite! -Pomakni se.

-Pomozite! Gdje je sestra? -Uzmite broj.

-Što? Gdje? -Na aparatu kraj vrata.

Tražim pomoć, a vi kažete da uzmem broj.

Ne bojite se ruke Božje?

Drži se. Možeš?

Sjedi uspravno, dobro?

Dobro.

Pomozite nam!

Pomozite mom sinu, molim vas!

-Ne može disati. -Nosila!

-Oprezno. -Odmaknite se. Kako je?

-Pipam puls. -Respiratorni trakt je otvoren.

Ima bradikardiju i anizokoriju.

-Puls slabi. -U crvenu zonu!

-Ozdravit ćeš, malo moje! -Otvaram vaskularni pristup.

-Napravite pretrage za alergije. -Odmah!

Dijete moje…

Dijete moje…

Ozdravit ćeš, obećavam ti!

Sve će biti dobro.

REDOMAT

Udahnite.

Izdahnite.

Udahnite.

Izdahnite.

Obucite se.

Čekate transplantaciju bubrega.

Morate izdržati dok ne nađu donora za vas.

Vrijeme je za dijalizu.

Naručite se što prije. I idite nefrologu.

Ne mogu više, doktore.

Striče Tahsin!

Uđi.

U Istanbulu još traje jak pljusak koji je večeras iznenada počeo.

Izdano je žuto upozorenje.

Ovo su snimke pljuska. Meteorološka služba…

Jesi li vidio malog, Gonzi?

-Što je s njim? -Ne znam, brate.

I, što kaže doktor?

Sve isto. Još čekam bubreg.

-A novac? -Puno sam uštedio.

Još malo.

Samo da nađu bubreg, sve drugo ćemo lako.

Baš tako.

Daj lezi, brate.

-Rekao si da ne smrdim? -Zbilja ne smrdiš.

Ne seri! Tako smrdim da je doktoru valjda otpao nos.

E ja ništa ne osjećam.

Već si bolje.

Dobio je morfij. Uskoro će se urokati.

Nije li uvijek urokan?

Moramo naći ljekarnu koja radi da mu uzmemo lijek.

-Nema problema. -Hvala.

-Kad ćete ići u hamam? -Prekosutra. Zašto?

Gadno bazdite, momče.

Ima pravo, grozno smrdimo.

I ceste su…

Ostavi to, ako može.

To.

Ajme…

Svojoj kletoj sudbi moram prigovoriti

Toj se vječnoj patnji moram usprotiviti

Prevrtljivoj sudbini i životnoj nedaći

Na sve svoje probleme

Ja imam prigovore

Na ljubavi neispunjene

Na osmijehe umjetne

Na smrt prije samog života

Prigovor imam ja

Ljepotane, jesi za malo zabave?

Što se radi?

Gol!

Što je?

Dobro sam, Gonzi.

Danas neću doći.

Šalim se.

Stižem za pet minuta. Samo da doručkujem.

Dobro, vidimo se.

Dobro jutro, Hacer.

Samo pleti, stiže zima.

-U slast, momci. -Hvala.

-Ugodan dan! -Hvala.

-Ugodan dan, Hasane. -Hvala.

-Brate Mehmet! -Što je?

Imaš pet lira?

Prosjaci mali, čekali ste me? Ha?

Ne, brate.

Za to ćeš kupiti ljepilo, je li? Klipane.

Nije istina, kupit ćemo kruh.

-Ne seri, kao da vas ne poznam. -Tako mi Boga!

Ne zaklinji se Bogom, mali. Već vas je dovoljno kaznio.

Gle kakvi ste.

Ma vi.

Otjerat ćete me u propast. Evo.

Ako vidim da snifaš, gotov si.

Idite.

Krasno. Rekao sam im…

-Kako si, Mehmete? -Dobro, vi?

Baš se vraćamo sa štajge. Uzeli smo burek.

Ima još, hoćeš?

-Mogu dati djeci. -Može.

-Imaš cigaretu? -Imam.

-Daš jednu? -Čekaj.

-Evo. -Hvala.

Uzmi još.

Pokušavam prestati. Ne kupujem ih.

-Dobro. -Čekaj.

-Hvala, mili. -Vidimo se.

-Bok! -Pozdrav.

Çağla, hvala na bureku!

Pozor!

-Što radite? -Gdje si ti?

Evo ga. Mislili smo da nećeš doći.

-Došao sam. -Nije problem.

Idemo.

Pazi.

Izvoli.

-Kako si, Buho? -Dobro sam.

-Uzmi bureka. -Hvala.

Čuvajte se drotova, nemojte da vas ovaj put ulove.

-Bolje izgledaš, šefe. -Sinoć sam mislio da ću umrijeti.

-Hvala, Gonzi. -Molim.

Ali trebaš hitno doktoru.

-Burek? -Može.

-Jedite pa na posao. -Evo.

-Uzmi. -Hvala, brate.

-Uzmite koliko želite. -Polako, ugušit ćeš se.

-Sretno! -Hvala.

Brate, nemoj ići skupljati papir jer je vrijeme lijepo.

Sjeti se strica Tahsina. Jako je zabrinut za tebe.

Dosta, Gonzi. Ovdje sam, ne idem nikamo.

Samo kažem. Sinoć si mogao umrijeti.

Da.

Smrt nije problem.

Ali što je s našim snovima?

Imamo ih puno. Ne možemo sve ostvariti.

-Ne sjećaš se, narkiću? -Čega?

Ah.

Evo.

To samo ti znaš pročitati.

To je popis koji smo pisali za tvoj rođendan. Što sve želimo raditi.

-Još ga imaš? -Naravno.

Zašto to sada spominješ?

Nije li pravo vrijeme za to?

Bez bubrega će biti…

-„Ne treba se bojati smrti… “ -„Nego toga da nisi ni živio.“

-Da. -Nemoj tako.

Ali tako je. Dakle, popis.

Može.

Dobro. Što piše?

Evo, gledaj.

Prvo.

„Naći majku.“

Drugo.

-Što je to? -Ni ti ne znaš pročitati.

Čekaj. „Voziti se u kabrioletu.“

Stalno te nagovaram. A ti nećeš.

-Odjebi. -Jebi se!

Vrati mi cigaretu. I ostani u svojoj zoni.

-Čuvaj guzicu. -Nitko nema takvu guzicu!

Samo ti kažem da se čuvaš. Budalo.

NAĆI MAJKU, VOZITI SE U KABRIOLETU, IĆI U LUKSUZNI HOTEL, LETJETI AVIONOM

200, 300, 400, 500, 550, 600, 650…

1000.

83 kilograma kartona.

Dobro.

45 kg.

Evo.

-Hej! -Što je, budalo?

-Ne diraj te boce. -Odjebi, ne tiče te se.

Hej, ti.