The Wait (L'attesa)

Хало?

Не, он није овде.

Ја сам његова мајка.

Дођи овамо, чекаћу те.

Довезао сам је кући.

Девојка те чека за столом у соби поред ходника.

Хвала вам.

Јешћу сама? -Госпођа неће сићи да једе, лоше се осећа.

Жао ми је. Ђузепе није овде?

Требала би да попричаш с њом о томе.

Биће јој боље ујутру.

Пакујем ствари у торбе, шта да понесем?

Да купим поклон за Ускрс, Славите га, зар не?

Донећу твоје сломљене наочаре, оставио си их код мене.

Има лоше изненађење за тебе. Мрзићеш ме, али купила сам водич.

Као искупљење због тога, понела сам и црвену хаљину. Је ли тамо топло?

Назови ме пре него што кренеш.

Где си, Ђузепе?

Рекла сам твојој мајци да те не могу добити, долазим сутра с авионом.

Звучи старо...

Испала сам идиот пред женом.

Назови ме кад видиш ову поруку, не знам шта да радим.

Или не желиш да дођем?

Одговори ми, молим те. Управо сам ушла у твоју кућу.

Позвао си ме, а тебе нигде нема? Да те чекам или да идем на спавање?

Оставићу ошкринута врата, пробуди ме кад стигнеш. Желим да водимо љубав.

Чекаћу те.

'Јутро. -'Јутро.

Да ли се јутрос осећате боље, госпођо? Ја сам Жен.

Познајемо ли се? -Ви нисте гђа Ремиђи?

Ви тражите моју јетрву.

Извините, помислила сам да сте то ви. -Дошла сам да помогнем Ани.

Нисте упознали моју јетрву?

Синоћ сам дошла а она се није осећала добро.

Синоћ сте дошли? -Да, Пијетро ме довезао.

Жен... -Добро јутро.

Испала сам глупа пред вашом свекрвом.

Је ли Ђузепе дошао?

Послужићу госте с кафом.

Помоћи ћу ти. Враћам се одмах, извините ме.

Ко је она? -Дошла је синоћ из Париза.

Чекам прави тренутак да јој кажем.

Опростите ми због онога од синоћ. Желела сам да вас дочекам...

Али нисам могла. Јеси лепо спавала?

Где је Ђузепе?

Зашто није био овде синоћ? Где је сада? Знао је да долазим.

Претрпели смо велики губитак.

Мој брат је умро.

Жао ми је... Нисам знала.

Изненада се десило...

Зато Ђузепе није овде?

Морам се вратити унутра, чекају ме.

Извини, била сам јуче љута на тебе. А јутрос те чак и мрзим.

Твоја мама ми је рекла шта се десило, жао ми је.

Не знам да ли слушаш моје поруке... Желела бих да си овде.

Опет сам сањала воду, али овога пута сам била у великој кули.

Све сам записала кад сам се пробудила. И ти си био у њима.

Пењали смо се преко гомиле степеница да би стигли до језера, високо изнад.

Када смо горе дошли било је баш топло, не могу да се сетим зашто

али нисам могла да уђем у воду. Желим да спавам са тобом.

Желим спокојно да спавам, без снова. Када долазиш? Шта да радим овде сама?

Пијетро је рекао да могу да се послужим... -Не мораш се правдати.

Извини, испржићу ти јаје. -Нема потребе, госпођо. -Има.

Да нисам дошла у незгодан моменат, не бих желела да вам будем терет?

Не, ниси. -Можда је боље да свратим неки други пут.

Можеш ли ми додати бело вино из фрижидера? И једну чашу.

Вино је за мене? -Да. -Жао ми је, али ја не пијем.

Никад ниси пила? -Ђузепе је направио исту фацу на нашем првом ручку.

Како сте се упознали? -У мојој кући. -Значи, у твојој кући.

Пробудила сам се а он је спремао доручак у мојој кухињи.

Ниси га знала? -Не, али моја цимерка јесте. Није отишао на посао.

Зато смо заједно правили доручак.

С цимерком си се борила за њега? -Не, и даље живимо заједно.

Не забавља се са њом? -Заправо, не.

Могу ли вам помоћи, госпођо? -Седи да једеш. -Хвала.

Укусно је. -Остани овде, Жен.

Преспаваће код нас вечерас?

Требаће јој чисти пешкири.

Надали су се да ће и Папа Јован Павле ИИ бити присутан.

Његов понтифакт је трајао 26 година. Папа није говорио...

Здраво. -Здраво.

Треба ли ти нешто? -Само мало сна.

Желим да те питам нешто насамо...

Мислила сам да купим цвеће гђи Ремиђи, али можда је неприкладно.

Када јој сахрањују брата?

Нема потребе да јој купујеш цвеће. Не мораш јој ништа чинити.

Волела бих да разгледам град. Пролази ли аутобус овде?

Нема. -'Јутро. -'Јутро, госпођо.

Требала си ме пробудити, кад си устала?

Нисам желела да вам сметам, желим да одем до града. -Стварно?

Помислила сам... -Немаш много тога да видиш.

На оваквој врућини, најбоље је што мање шетати.

Дођи да ти покажем околину, хајде.

Могу ли се окупати, госпођо? -Вода је сигурно лед ледени.

Зови ме Ана, ако хоћеш.

Хоћеш ли да се купамо, Ана? -Не.

Неке делове мог тела откривам само ноћу.

Где си? Зашто ми се не јављаш?

Већ две ноћи нисам ока склопила.

Мајка ти је чудна, јеси јој рекао за прошло лето?

Зато ми не одговараш?

Мислила сам да смо то оставили иза нас.

Престала сам звати кад си рекао, дошла сам кад си рекао...

Шта морам урадити да би ми опростио?

Јетрва вас је звала.

Назовите је.

Је ли се Жен вратила? -Јесте.

Диши полако. -Унутра је претопло.

Имаће учинка само ако останеш унутра.

Јеси ли спавала синоћ? Изгледаш уморно.

Имам миран сан.

Како се слажете ти и Ђузепе? -Добро.

Је ли вам рекао за мене, да долазим?

Јесте.

Шта вам је рекао у вези нас?

Мајка сам му, шта мислиш да ми је рекао?

У задње време... потиштен је. Знаш какав зна да буде.

Изгледа ми тужно.

Хвала.

Читаш књиге на сваком путовању? -То ми је навика, никад ми не досади.

Могу ли да погледам? -Да.

Ја то никад нисам могла. -Знали сте италијански кад сте дошли овде?

Не тако добро као ти. Стопирала сам а ни реч италијанског нисам знала.

Мој муже је први попричао са мном на француском, право откровење.

Он вас је повезао? -Да.

Када...

Када сам упознала свекрву...

Нисам знала како да се понашам. -Овде сте је упознали? -Да, овде су живели.

Нисам знала како да јој се представим, као млада и наивна девојка,

или као самоуверена жена. -Шта сте тада урадили?

Ништа од то двоје...

Стварно сам желела да ме заволи. Као и ти што желиш да те ја заволим.

Мозаик показује десет жена у бикинију које играју у част богиње Тетије.

Судећи по њиховим телима, закључујемо да су стандарди

за лепоту били другачији него данас.

У првом веку, три од десет жена је умрло на порођају.

Широки кукови означавају велике шансе да жена преживи порођај.

На основу тога су биле цењене код мушкараца.

Мислила си да је Луи Риард то измислио? -Шта? -Бикини.

То је било давно пре твог времена.

Осећаш ли се боље? -Да, хвала.

Захваљујући турском купатилу, једна од бољих ствари што ми муж остави.

Нисте се често виђали? -Јесмо, баш често.

Чак и када смо се требали развести.

Ја сам била прва жена која је се развела у овом делу Сицилије.

Јеси знала за то? -Јесам, Ђузепе ми је рекао.

Рекао ми је и за развод његове баке.

Када је свекрва схватила да ме Бог није казнио после развода.

И она је желела да се разведе.

Говорила је: "Желим да живим свој живот!" -Шта је урадила после развода?