Interrogation (Przesłuchanie)

Varšavo, voljena Varšavo

Vidim te u snovima

Tvoje srećne ljude

I lepe ulice

Zoveš me čežnjivo

Svojim pesmama i rečima

O, kako bih volela da te opet danas vidim

O, moja Varšavo iz snova

O, kako bih volela da te opet danas vidim

O, moja Varšavo iz snova

Hvala vam na pesmi, momci

Hvala vam na srcu i pesmi

Je l' ti se dopada?

SASLUŠANJE

Ustaj, Tonja! Zakasnićemo na probu.

Pogodi, ljubavi moja, šta u duši skrivam

Pomazi svoju macu koja je malo ovo, malo ono

Malo slatka, malo zla malo robinja, malo kraljica

Pogodi, ljubavi moja, šta u duši skrivam

Ako pogodiš, reći ću 'da'

Da, da

O, da

Da

Pogodi, ljubavi moja, šta u duši skrivam

Pomiluj glavu svoje drage, Ona je malo dobra, malo loša

Ja sam tajanstvena, egzotična, čudna ptica

Pogodi, ljubavi moja, šta u duši skrivam

Ako pogodiš, reći ću da

Da!

Da, da, da

Da

34. GODIŠNJICA VELIKOG OKTOBRA

Šta ti je, Tonja? - Ništa.

Gde je moja brada? - Kakvo đubrište!

Tonja!

Gde je moja brada?

Bože, al' je ovde hladno.

Obuci se, Tonja. Idemo kući. - Neću kući, razumeš?

Obuci se. Ogrni se nečim.

Beži od mene, molim te! - Šta je bilo?

Vrati se, pa pipajkaj Džuniju.

Džuniju? Šta pričaš?

Videla sam. - Obuci se!

Ne idem nigde, razumeš? Videla sam te sa Džunijom.

Ali dušo, ona je tvoja najbolja drugarica.

Bili ste suviše bliski.

Videla sam kako si se polomio oko nje.

Otići ću kući sam.

Idi, onda. Ne treba mi tvoj vašljivi kaput.

Ovo je smešno.

Tonja! Doviđenja.

Oprosti...

Ovo je za tebe.

Moj prijatelj i ja smo tvoji veliki fanovi.

Smemo li da te pozovemo na piće?

Dođi i upoznaj Tonju.

Baš bismo se radovali kad bi ti pošla sa nama.

Šta kažeš?

Cirkus Trumanilo!

Hoćemo li taksijem?

Kaz, odoh ja. Vidimo se. - Videćemo se sutra na probi?

Ko je to? - Moj prijatelj, Kaz Olha.

Pij, devojko. Pij!

Molim vas, ne mogu više da pijem.

Živeli! - Ne mogu više!

O, bože. Pijana sam.

Znate li mog muža? Recite mi. Slušajte!

Slušaj! Znaš li mog muža?

Da, znam ga. - Moj muž je najbolji čovek na svetu.

Ali, hajde da pijemo!

Pijmo za mog muža! - Za tvog muža.

Hajde da popušimo.

Ada, ti si nevaljala.

Ne možeš biti tol'ko loše sreće

Hvala vam što ste me izveli, momci!

Stvarno!

Jer da nije bilo vas, celu noć bih preplakala.

Znate, malo smo se sporečkali. Ali zbog čega?

Moj muž će se brinuti što se kasno vraćam kući.

Moja ulica se zove Vidok. Vidok 6, hoćete li zapamtiti?

Brzo!

Zdravo!

Brzo! - Idemo.

Ulica Vidok broj 6.

Stigli smo.

Hajdemo.

Zašto si toliko pila?

Vidimo se, momci.

Ime i prezime?

Prezime?

Ostavi me.

Svuci je!

Izvinite, jeste li videli crvenu tašnu? Kožnu s belim kaišem.

Ovde oduzimaju sve tašne.

Ustaj ili ćeš imati problema sa starešinom ćelije.

Ali... O bože, koliko je sati?

Oprostite...

Postrojite se tamo. Brže!

Ima li negde telefon kojim bih mogla da se poslužim?

Moj muž ne zna da sam ovde. - Smiri se!

Ja sam glumica, imam večeras predstavu u pozorištu.

Imam predstavu, ako zakasnim...

Ćelija raportira. Osoba - 31. Prisutno - 31

Izvinjavam se...

Tišina.

Hej, slušajte. - Budi mirna. Beži!

Slušajte. Zovem se Dživiš Antonina. Recite nekom da razgovara sa mnom.

Recite nekome da dođe i razgovara sa mnom. Jeste li čuli?

Ne otimaj se, uješću te!

Kretenko jedna!

Tišina!

Na slovo 'D'.

Ne.

Ne.

Puštaju me. Probudi se. - Na slovo 'D'!

Karmelička ulica, koji broj? - 12, drugi sprat.

Dobro, ne brini. Razgovaraću s njima. Ćao.

Puštaju me.

Dživiš Antonina.

Ćao!

Zar ne znaš da ne smeju da se govore imena? - Izvinjavam se.

Stani tu!

D.

Raportira Dživiš Antonina.

Drago mi je što ste hteli da... - Sedi na stolicu.

Vidite, stvarno mi je drago što ste me pozvali.

Nekoliko puta sam već molila čuvare

da me odvedu do nekog oficira, ili do nekoga ko...

Ime i prezime? - Antonina Dživiš.

Rođena 1. aprila 1926. u Lavovu.

Ćerka Jadvige i Stanislava, je l' tako? - Tako je.

Prokleta fioka!

Izvinjavam se.

Stalno se zaglavljuje.

Pre svega, želela bih da znam...

Jeste li obavestili mog muža? Gospodine, ja ništa nisam uradila.

Sigurno ste me zamenili s nekim.

Znate kako to ide. Ne znate koga da tražite,

kako se preziva, ili ko je to.

Dobro, pričajte mi sad o sebi.

O čemu konkretno? - O svemu.

Valjda nećete da vam pričam o momcima s kojima sam se poljubila u školi.

Zašto da ne? Hajde, pričajte.

Ali o čemu?

O tom ljubljenju.

Što mi ne kažete šta se zapravo dešava?

Ništa nisam učinila. Zaista bih želela da vam pomognem, ali...

Ne znam... Već me dugo držite ovde.

Niko neće da razgovara sa mnom. Niko ništa neće da mi objasni...

Ovo je stvarno gubljenje vremena. - Ne brinite. Imamo mi vremena.

Zašto mi ne verujete da sam nevina?

Izvinjavam se. - U redu je.

Idemo redom, kao na ispovesti u crkvi.

Bio je riđ i imao je veliki nos.

Zanima vas to? - Da.

Ko? - Taj koga sam poljubila. - Vi njega ili on vas?

Zar je to bitno?

Kada ste izgubili nevinost? - Davno.

Zašto vas to interesuje? Kakve to ima veze s mojim hapšenjem?

Ko je to bio? - Ko? Ah, on. Jedan ustanik.

Da li je živ? - Ne.

Umro je od zatrovane domaće vodke koju su ostavili Nemci.

Da li vas je silovao? - Zašto bi me silovao?

Želela sam to koliko i on.

Volite te stvari?

A vi ne volite?

Čujte, jeste li bili u našem kupatilu?

Možemo da vam pružimo kupanje koje nikada nećete zaboraviti.

Ne razumem zašto moram da odgovaram. To su moje privatne stvari.

Nisu to tvoje privatne stvari!

Na svako pitanje hoću jasan, detaljan i istinit odgovor!

Dobro, da nastavimo. Reci mi prezimena svih s kojima si spavala?

Ne sećam se prezimena.

Tokom ustanka i posle rata niko nije koristio svoje prezime.

Taj čovek je bio ustanik? - Ne mogu da se setim.

Pseudonim mu je bio "Vepar". Samo se toga sećam. - Nastavi.

Kasnije smo odvedeni u Pruškov. Tamo sam živela u potkrovlju kuće.

Jedan momak je živeo tamo, ali ne sećam se njegovog imena.

Marijan Lisijak, ili tako nekako. Ne sećam se.

Jednom sam otišla na tavan.

On je gajio golubove. Uzimao je jaja iz gnezda.

Ja sam ušla tamo, i...

Ajde dalje. Dalje.

Zar ne možete da zamislite?

Dalje, kad si napustila Pruškov.

Bio je posle jedan u Lođu. Zvao se Tarasini.

Njegovo pravo prezime bilo je Gorka,

ali svi su ga zvali... - Dalje.

Onda se pojavio moj muž, Konstanti Dživiš.

Varaš li ga? - Ne.

Kakve to ima veze s vama? - Samo pitam.

Nemam ništa protiv da vam sve ispričam, samo me zanima zašto.

Poznaješ li Vitolda Lemanskog? - Poznajem.

Jesi li spavala s njim? - Ne.

On tvrdi suprotno.

Pa, ako vi znate bolje... - Jesi li kupovala devize od njega?

Ne.

U tvom stanu smo pronašli deset zlatnih kovanica od 20 dolara.

Ako ste me zatvorili zbog tog novca, to je bez veze.

Ja nemam nikakve veze s tim novcem.