The Equalizer 2

TURSKA PRUGA 400 KILOMETARA OD ISTANBULA

Vratit ću se brzo.

Molim vas, vruće vode. -Ne služimo, brate. -Izvinite?

Rekao je da je bar zatvoren.

Daj mu šta želi. -Ali zatvoreno je. -Hajde, hajde. -U redu onda.

Donijet će Vam je. -Hvala. -Nema na čemu.

Amerikanac? -Kriv.

Prvi put u Turskoj? -Ne, ne, ne.

Bio sam davno ovdje. U drugačijem životu.

A sad ste se vratili. -Da. Tražim nešto.

Hej, traži nešto. -Naći će kurac.

Moj brat kaže da možete naći šta god hoćete u Turskoj.

A čovjeka koji je kidnapovao vlastitu kćerku i odveo je od njene američke majke?

Okrutan čovjek. Ne baš pravi čovjek.

Nije da voli dijete. Samo ima potrebu da kazni

bivšu ženu uzevši joj najvredniju stvar u životu...

Bez namjere da vrati dijete. Mislite li da... Izvinite.

Mislite da mogu naći takvog čovjeka u Turskoj? Ili možda...

Na putu za Tursku? -Ne bih tražio takvog čovjeka.

Bilo bi...

...opasno...

...za Vas.

Ljudi poput njega bi to pomislili. A Bog mi je svjedok, dat ću mu šansu...

...da stane. Razmisli.

Da razmisli o najgoroj stvari koja bi mu se ikad mogla dogoditi.

Da zamisli to.

Sredite ga.

Postoje dvije vrste bola u ovom svijetu.

Bol koja boli. Bol koja izmijeni.

Danas možeš da biraš.

Dušo!

Mama! -Dušo moja!

Jesi li dobro?

Dušo moja! -Ministarstvo vanjskih poslova ne zna ništa o tome, Grace.

Niko ne zna. Prije 45 minuta neko je doveo Vašu kćerku dole na recepciju.

Moj najdraži vozač, uvijek tačan kao sat!

Samuele! -Roberto, nije više lako ući i izaći.

Kopirnica? -Ha? -Kopirnica? -Da! Poleti!

Kako sam danas? Isto, samo gore.

Svaki dan sve manje znam. -Dobro došao u klub.

Hvala ti na vožnji.

I mali savjet.

Uvijek budi fin prema bilo kome ko ima pristup tvojoj četkici za zube.

Hvala Vam za ovaj intervju i priliku. Kao što vidite u mom rezimeu...

Ne, ne, ne.

Hvala Vam na ovoj prilici.

Već dugo se divim stavu Vaše firme prema okolišu i biti dio toga...

Mama, primljena sam. Da, primljena sam.

Veoma nam je drago primiti Vas na mašinski fakultet, klasa 2019...

Ne odlučujem ja kad idem, Tommy.

Vojska to radi. Pisat ću vam s kapije. Volim vas oboje.

Kuda ideš? -Irak.

Prva tura? -Da, gospodine.

Bit ću tamo da te pokupim kada se budeš vratio. -Hvala Vam.

Selam alejkum. -Alejkum selam. -Kako ide? -Ostavila sam ti nešto gore.

Jesi li? Hvala ti, Fatima.

Dolaziš li na večeru? -Da, dolazim. Tanjiri i salvete. Salvete i tanjiri.

I viljuške.

Stigao sam.

Moram brzo da jedem. Imam sastanak u 21h. Hoćeš li sa mnom?

Ko su ovi ljudi? Šta hoće?

Zašto ovo radite?

Dobio sam tvoje ime na komadiću papira u mom džepu. To je jedino bitno.

Hej, gledaj u mene. -Imam novca.

Molim Vas, nemojte ga povrijediti... -Prestani pričati.

Ovo se događa. -Molim Vas, nemojte.

Sin će ti se vratiti kući za koji čas, zar ne? Otvori usta. -Ne.

Otvori usta.

Gospodine McCall.

Naručio sam knjigu prošle sedmice. -Da.

Ne vidim je. Odmah se vraćam.

Muškarac s listom. 100 knjiga koje bi svi trebali pročitati.

Kriv. -"U potrazi za izgubljenim vremenom". Juče je stigla. -Hvala.

Koji je broj? -Posljednji.

Nadam se da ćete započeti novu listu. -I ja. Koliko?

40, molim Vas. Hvala.

Nema znaka? Da se prodaje?

Ne, promjena okolnosti. Ne idem nigdje.

Bože, daj mi snagu da prihvatim stvari koje ne mogu promijeniti.

Hrabrost da promijenim stvari koje mogu.

I mudrost da primijetim razliku.

Možete li me vratiti gdje ste me pokupili?

Polako. Jedan korak. Nastavi.

Možete li je odvesti u njen stan? Hvala.

Prestani da varaš, brate.

Kako je? Ja sam taksista kojeg si zvao da ti odveze djevojku.

Nisam joj momak, samo zabava. -Žao mi je, kreditna kartica nije validna.

Seronjo, tu si jer ti je otac klijent i odmah si zasrao.

Uđite.

Izvolite.

Čuo sam za njih, ali ih nikada nisam vidio. -Sada jeste.

Jesam. -Naplatite i uzmite finu napojnicu.

Hvala ti. Nećeš me pitati je li stigla kući kako treba?

Je li stigla kući kako treba? -Nije.

Odvezao sam je u bolnicu i sad joj ispiru želudac.

Kako se zove?

Ne znaš, zar ne?

U ovakvim trenutcima obično dajem šansu da ispravno postupite,

ali ne i večeras. Večeras mi trebaju vaše kamere, telefoni.

Sve čime ste mogli snimiti ono šta ste joj uradili.

Pokucao si na pogrešna vrata, stari.

Ustani. Ustani!

Prestani plakati i daj mi telefon.

Desna ili lijeva? -Ne znam na šta mislite. -Jesi li ljevak ili dešnjak?

Dešnjak. -Pozovi 911. Reci istinu o onome šta se desilo večeras.

Novac tvog oca te neće spasiti ovaj put. Razumiješ li?

Da, gdine. -Znaš li joj ime? -Ne. -Ime joj je Amy. Daj mi lijevu ruku.

Daj mi lijevu ruku.

Očekujem pet zvjezdica, razumiješ li? -Da, gdine. -Ne za mene, nego za koga?

Za Amy. -Tako je. Za koga? -Za Amy. -Za koga? -Za Amy.

Pobrini se da dobijem pet zvjezdica, Juniore.

Zdravo, Susan. -Šta?

Kako si znao da sam ja? -Mogu da te nanjušim.

Za Boga miloga, upravo sam pišala.

Da, ali si jela salatu od šparoga sa sojinim sosom.

Namirisao sam ti parfem. Kako si? -Ti dobar? -Bolji sada.

Vrlo dobro. Donijela sam ti nešto. -Supu.

Kako se završilo ono u Turskoj? -Sretan kraj.

Nije bilo dvosmisleno. -Znači ti meni duguješ večeru.

Nikad nisam pristao na to. -Pokušat ćeš da mi se izvučeš?

Ne pokušavam. -Ne, moj prijatelju. Ne radim besplatno.

Kako je Brian?

Dobro. Objavio je novu knjigu.

Možda bi je trebao pročitati.

Definitivno, ako je geopolitika Nepala prije

Sugauliskog sporazuma 1816. tvoje omiljeno štivo.

Prijateljstvo ima granice. -A i brak.

Nisam je još pročitala. Sumnjam da ću ikad.

Ovdje si poslovno? -Druženje.

Druženje, je li? -Rođendani su najteži.

Znam da uvijek mislim na svog brata na njegov.

Neki dan sam slagao veš i... Shvatio sam da nemam

više ništa od odjeće koju je Vivienne ikad vidjela.

To nije loša stvar. -Šta?

Ni njoj se nije sviđao moj ukus za odjeću.

Sljedećeg dana bi nešto nestalo i kad bi je pitao

za to, rekla bi da nema pojma o čemu pričam.

Pretvarala se da ne zna o čemu pričam.

"Nemam pojma šta se desilo s tim ljubičastim košuljama koje si kupio."

I obukao bih neku koja se njoj sviđa.

Šta? -Nisam ništa rekla.

Izvini ako sam pogriješila dolazeći na Viviennein rođendan.

Roberte, razmišljala sam. Možda bi se trebao vratiti.

Sjajno je što pomažeš nasumičnim ljudima u svemu, ali...

...to neće popuniti tu prazninu u tvom srcu.

Idi kući. Pomiri se s tim.

Vivienne bi to željela.

Uvijek džentlmen. -Tako je. -Dužna sam ti govoriti ove stvari,

jer sam jedini prijatelj kojeg imaš.

Na aerodrom, molim Vas.

G. McCall, možda bi ste mogli otkriti ko je učinio ovo Fatiminom vrtu.

Djeca.

Šta ima? -Hej, kako si?

Trebali bi pustiti da vlasnik to učini. On bi trebao to raditi.

"Trebao" i "hoće" su dvije različite stvari, Miles.

Da, ali vi živite ovdje, zar ne? -Tako je. Plaćam i stanarinu.

Trebali bi pustiti da neko drugi to učini. -Ko? -Nemam pojma. Bilo ko.

Ne stanar. -Valjda bi svako mogao, ali niko ne radi, Miles.

Završi se tako što se svi žale jer niko nije učinio ono što bilo ko može.

Ili bi trebao učiniti.

U redu.

Znate da imaju moleraji ovuda. -Znam da naplaćuju 600-700 $ za to.

Stvarno?

Ja bi napravio to za 350. -Ti? -Da.

Šta je? -Ništa. -Izgledam li hendikepirano? Nije raketna nauka.

Nije, u pravu si. -Ja sam umjetnik, čovječe.

Idem u Bridgeview Arts.

Zašto nisi u školi? -Ne idem svaki dan na časove.

Imam poseban talent. -Imaš. I treba talent da se zaradi novac.

Ali treba pamet da se zadrži, Miles.

Ovdje sam da zaradim svoj novac. -Ali na kratke staze, Miles.

Znaš šta...

...350 je malo previše...

...ali cijenim ponudu.

U redu. -U redu.

To će biti puno posla.

Doviđenja, gdine. McCall.

Još radite ovo? -Radim. -Niste ništa pokrili. -Ne još.

Ovo je boja iz Walmarta? -Podloga. Ide prije boje.

Ne uče li to u umjetničkoj školi? -Znao sam to.

Razmišljao sam o vašoj ponudi.

Računao sam... 250.

250? -Za 250 ću vam srediti sve ovo. -Za 250? -Da.

U redu, ali... radiš samo poslije škole. -Sra... -Ne psuj.

Kada završavaš? -15:15. -Poslije škole u 15:15. Dogovoreno?

Ali gotovina. -U redu, gotovina.

Nemojte me provjeravati. -Pazit ću na tebe.

Miles. Drži se podalje od ulice, sine.

"Ulje od pištolja mu je na usnama."

"9 mm pored nogu je registriran na žrtvu. Nema drugih otisaka u kući."

"Imate li pitanja?" -G. Calbert je radio za nas

i kad se nešto dogodi nekom od nas, agencija je obavezna istražiti.

Tako da ćemo se čuti. Hvala vam. -Susan.

Držite zatvoreno dok ne dođemo. -"Ne mogu naći fileove od ovog tipa."

"Kad je postao jedan od naših?" -Ne znam.

Glavni su ga držali van radara iz nekog razloga.

Stigao je auto. -Izgledaš sjajno. Treba ti kravata, dragi.

"Učini šta kaže, Briane." -Imam je. -Sjajno. Savršeno.

Vidimo se kasnije. -Zabavi se, dušo. Morat ću otići tamo. Hoćeš sa mnom?

"I da napustim ovaj usrani ured? U Briselu imaju najbolju čokoladu."