The Welcome Table

Hoću da vidim ovaj lepi grad

Da, hoću da vidim taj lepi grad

Ja

Hoću da vidim taj lepi grad

Voleo bih da vidim taj lepi grad Jednom, ovih dana

Ovih dana ću ja

Želim da sednem za sto dobrodošlice

Da, želim da sednem za sto dobrodošlice

Želim da sednem za sto dobrodošlice

Želim da sednem za sto dobrodošlice

Da vidim taj lepi grad

Jednom

Jednom, ja

Volim da pevam i nikad da se ne umorim

Hoću da pevam i nikad da se ne umorim

Da, hoću da pevam i nikad da se ne umorim

Voleo bih da pevam i nikad da se ne umorim

Da sednem za sto dobrodošlice

SVI SU DOBRODOŠLI

Da vidim taj lepi grad Jednom

Jednom

Ljudi su uvek migrirali.

Uvek su tražili neuhvatljivi dom na horizontu.

Šta nam govori da smo dobrodošli?

Šta nam govori da smo kod kuće?

Gde je dom?

Dom nam govori ko smo.

Dom nam govori šta volimo.

Govori nam koga volimo.

Šta jedemo.

Šta govorimo.

Kojim jezikom.

Dom je kako bi trebalo da osećate sunce na svojoj koži.

Način naginjanja meseca na nebu.

Način kruženja zvezda iznad nas.

Niko ne želi da napusti zemlju u kojoj su mu koreni.

Mirisi, zvuci.

Osmesi, bliskost.

Uteha svega poznatog.

Svega što nas je rodilo i stvorilo.

Ali ponekad

nemamo izbora

osim da se odselimo.

Evo onoga što je teško.

Svi smo napustili dom.

Svi smo migrirali, a da nismo ni znali.

Svi smo se preselili na drugu planetu.

Planetu promenjene klime.

Planetu koja je veoma drugačija od one na kojoj su živela ljudska bića.

Sad se svi selimo tamo.

Svidelo nam se to ili ne.

To znači da će se sve promeniti.

Možda više nikada nećemo otići kući.

Sve što je ostalo od sigurnosti u ovom svetu

ispariće.

Klima se nepopravljivo menja.

Svaki treći čovek na planeti

predviđa se da će izgubiti dom zbog promene klime.

Milijarde ljudi izgubiće domove.

Učestvovaćemo u najvećoj masovnoj migraciji u ljudskoj istoriji.

Vlade znaju da ovo dolazi

ali ne grade punktove za pomoć i centre za imigraciju.

Oni grade zidove i zatvore.

Kako se stvari pogoršavaju i ljudi žele sve više da se sele,

povici za zid su sve glasniji.

Bože, blagoslovi Ameriku.

Nadam se da će nabaviti novac da izgradi zid.

Ovde nam treba zid.

Ovo nije igra, ovo je Amerika.

Kad vam maršira 15 000 ljudi,

kako da ih zaustavite?

Ne možete.

Vlade širom planete ulažu u bezbednost granice

i zatvore.

Zidovi znače rasizam.

Militarizaciju.

Nacionalizam.

Fašizam.

Ova strana je naša. Ta je vaša.

VRATITE AMERIKU

Kad svi budemo morali da se preselimo, kuda ćemo da odemo?

Kako će biti kad stignemo tamo?

Da li ćemo biti dobrodošli?

Da li ćemo poželeti dobrodošlicu onima koji nam dođu?

Zid predstavlja svu tu mržnju.

Ali šta je suprotnost zidu?

Pozivamo vas za naš sto na nasipu.

Nema stolnjaka,

ali svaka nit naših priča tka tapiseriju.

Ljudi za ovim stolom prešli su mnoge reke da bi došli ovamo.

Ljudi sa svakog kontinenta, koje je izmestila klimatska promena.

Prvi put odlaze odavde

da bi pitali

gde je sad dom?

Sedite sa nama i čujte naše priče.

Počeli smo sa porodicom čiji raj je izgoreo oko njih.

Zdravo, ja sam Ali.

Život mi je bio lep i blagosloven.

Naš dom je bio posebno mesto.

Tokom požara, kad smo bili blokirani, svi smo bili zaglavljeni.

I vatrogasci su se zaglavili.

I čula se ova pesma.

Mislim da je to pesma Bi Džiza, na radiju.

Pucale su plinske boce.

Čulo se: "Ostati živ."

Zatim su nam vatrogasci rekli

da napustimo vozila i otrčimo do najbližeg parkinga

jer nailazi požar.

Ostati živ

PARADAJS, KALIFORNIJA 2018. GODINA

Ovo je bilo to.

Ovo je bio moj profesionalni zvučnik JBL PRX dual 15.

Bavim se ozvučenjem.

Za di-džejeve i slično.

Nismo dobili zvanično upozorenje.

Nije bilo upozorenja? -Ne.

Nije bilo javnog upozorenja.

Samo ste čuli eksplozije.

Samo neprekidne eksplozije.

Čula se eksplozija plinske boce.

Tad sam znao da je požar na kilometar i po od nas.

Da.

Ja ću telefonirati.

Tamo se videla vatra.

Bilo je narandžasto.

Koji broj su naveli, 800 fudbalskih terena?

80 terena u minuti.

To je ogromno i brzo.

PARADAJS, KALIFORNIJA

Ovo bi bila naša spavaća soba.

Ona se tamo rodila.

Dom je prva stvar koju je upoznala.

Ja sam se samo osvrnula i razmišljala šta da uzmem.

Da.

Imala sam i bebu

koja plače jer je gladna.

U isto vreme sam pokušavala i sve da nas spakujem.

Put na kom smo bili zarobljeni prolazi kroz ono drveće.

Krenuli smo i odmah se zaglavili.

Nismo uspeli da pređemo ni tri kilometra od kuće.

Sedela sam u automobilu.

Samo sam razmišljala kako neću ovako da umrem.

Neću ovako da umrem.

Tek sam rodila bebu.

Nećemo ovako umreti. Sa mnom su sva deca.

Nećemo ovako da umremo.

Ali, Džejson i njihova porodica imali su sreće.

Poginulo je 85 ljudi

i sve u Paradajsu je izgorelo.

Na našoj novoj, klimatski promenjenoj planeti vrelije je i suvlje nego ikada.

Običan šumski požar sada je klimatski pakao.

Letimičan pogled na apokalipsu.

Spaljene, a zatim rastopljene flašice za bebe.

Gume. -Instrument table.

Šankovi, mikrotalasne rerne.

Televizori s displejom od tečnog kristala.

Satelitski tanjiri. -Patike.

Plastične posude za organsku mladu rukolu.

Kamera, odeća.

Samo parkinzi nisu izgoreli.

Možete da vratite kolica za kupovinu na mesto,

ali supermarket više nije tu.

Na kraju je policajac rekao svima da izađu iz svojih vozila

i rekao da sada idemo peške.

Svi na putu su potrčali.

Rekli su nam da odemo na parking.

Ovaj ceo parking bio je pun evakuisanih ljudi.

Prvo je bilo mnogo jezivo.

Oko nas je bila vatra i nismo imali kud.

Žar je padao s neba.

Kasnije su rekli: "U redu, raščistili smo stazu.

Ako još uvek imate auto, uđite u njega.

Vozite i nemojte skretati.

Dovešćete sve u opasnost. Samo idite."

Nagutali ste se dima?

O, da. Nisu imali maske.

Moji dečaci su imali po komad tkanine

koji su obojica koristili i koji su, kad sam ih kasnije oprao,

bili užasno prljavi.

Crni.

Svuda vidite kamp-prikolice

ili svuda u dvorištima.

Vidi se da su opremljeni za život.

Čujem da ima

oko 22 hiljade raseljenih ljudi.

To su savremene izbeglice.

Klimatske izbeglice

koje žive u kombiju 50 kilometara dalje, u Čiku.

Da li je ovo budućnost?

Američki san se ruši svuda oko nas.

Od jedne do druge obale, nema bezbednosti.

Gde ćemo biti bezbedni?

Ne postoji geografski odgovor.

Od obale do obale,

požari, poplave, svakakvo ekstremno vreme.

Tkanje američke stabilnosti se iskrzalo,

niti se paraju.

Američki gradovi se raspadaju brže nego što se mogu ponovo izgraditi,

Srce koje je

Puno kao deponija