Estranged

Брже, Калуме! Брже! -Прелепо је!

Да, то је много... -Погледај брда, прелепа су.

Смешак за камеру! -Здраво, мама!

Боже. -Брже!

Волим те! -И ја тебе! -Брже!

Брже, Калуме!

Џенуари! Хоће ли бити добро? Хоће ли преживети?

Џен, остани уз мене душо, чујеш ли ме?

Џен! Реците ми људи! Хоће ли она бити добро?

Џен...

ОТУЂЕНА ОД СТВАРНОСТИ

Мама, мама! Долазе!

Је ли ово твоја кућа, ту си одрасла? -Не могу да се сетим.

Боже, да видиш само у каквој рупчаги моја мајка живи. Бог те мазо.

Гђице Данфилд, ја сам Томас. Ваш батлер?

Ваша породица једва чека да вас види. -Имаш и батлера?

Добродошли. -Изненађење!

Џенуери? -Лепа ти је фризура.

Рекао си им, зар не? -Нико нам не рече у каквом си стању.

И даље си ми прелепа кћери. Пуно си мајци недостајала.

Мама, мама.

Не сећаш се ничега пре несреће? -Не.

Хоће ли ти се памћење вратити? -Стварно не знам.

Лекари су ти прегледали угрушке? -Да. -Хеморагија? -Да.

Престани је испиткивати. -Проверавам да није нешто друго.

Вратиће се у првобитно стање. -Верујеш мексичком лекару? -Он је Бразилац.

Рио де Жанеиро је у Бразилу, није у Мексику. -Учио сам географију.

Нисам издржао ни три минута на часу.

Јеси ти направила платно с натписом "добродошли"? Лепо је. -Ништа посебно.

Колико дуго сам била одсутна? -Шест година. -Шест.

Како си успео да се закуцаш скутером? -Оче. -Ћути, Кетрин. И мене занима.

Брза вожња? Требао си успорити. -И ја сам тада била с њим.

И ја сам подједнако крива за несрећу. -Он је боље прошао, може да хода.

Убудуће, држи језик за зубима.

Калуме. -Чекај, понећу те.

Овде ће ми требати гумене чизме велингтонке, ципеле, капа, хрт випет?

Џен? Џен? -Кад ме је мајка загрлила, никакву љубав нисам осетила.

Ја нисам ово желела. -Где бисмо иначе отишли?

Дођох овде јер сам болесна, сигурно мисле да сам себична. -Грешиш.

Јесам ли ти икад поменула зашто сам отишла одавде? -Ниси.

Шта ако ми се памћење никад не врати?

Онда знај да ћу ти свако јутро мењати пелене.

Сад ме се сећаш, зар не? -Да. -И њих ћеш се временом сетити.

Душо, време је да попијеш лекове. Уђите.

Госн, припремих вам собу за госте. Прекопута је, у источном делу куће.

Спаваћу овде, хвала. -Само венчани парови могу делити постељу.

Нажалост, таква су кућна правила. -У ком веку они живе? -Чекаћу испред.

Сада се осећам к'о јебени госн Дарси.

Волим те. Видимо се ујутру.

Више ми се свиђа западни део куће. Али је феноменално за играње жмурке.

Ова породица не воли игрице. -Откуд ти знаш? -Лепо, овде живим читав живот.

Мој отац је овде радио као батлер пре мене.

Могу ли те питати нешто? -Наравно. -Је ли Џенуери овде била срећна?

Мислим да јесте. -Покушавам да одгонетнем разлог њеног одласка.

Само желим да помогнем. -Ја сам обичан батлер, госн. Ово је ваша соба.

Шта је ово сунце ти пољубим?

Јеси ли икад ишао у лов, убио ловину?

Желиш ли да пробаш?

Немој руке. -Заборавих, увек си радила по своме.

Можеш ме нашминкати. -Стварно? -Само немој да изгледам к'о фуфа.

Бог те мазо!

Нема везе, други пут више среће. Временом ћеш се навићи на јак трзај.

У мом крају само гангстери поседују оружје.

Требаће ти и овде. За лов и сличне ствари.

Тако је како је. -Мислио сам да имате више алата него оружја.

Не, већ оружја. Немој то заборавити, памет у главу.

Полиција је километрима удаљена од нас. -Шта ако вам провале у кућу?

Увек ћу оружјем лопове отерати.

Ено једне! -Јесам ли је погодио? -Пусти снови.

Колико тражиш пара да се вратиш у Лондон и да се више никад не вратиш?

Незапослен си, немаш где одсести...

Ако се не можеш бринути о себи, како ћеш ми се о кћери бринути?

Нећу је напустити, не можете ме убедити да одем.

Уосталом, имам пушку. -Није напуњена.

Можда нас срећа погледа на брду, буди опрезан при пењању. Клизаво је.

Калум је баш фин, зар не? -Јесте. -Имаш ли ти дечка?

Немам, овде ми сви момци личе на оца. Одсели се у град и упознај

некога ко није заглибио у блато до колена. -Не могу.

Ништа те не спречава. -Овде живим. -Ради чега, овога?

Да, ово је наш дом. Тако ми овде живимо.

Не можемо сви побећи кад нам се прохте. Ми овде имамо своје обавезе.

Баш си мршава, мораш се угојити мало. -Већ одавно немам добар апетит.

Убрзо ћемо те дићи на ноге. Дакле, свиђа ли ти се?

Драго ми је што си дошла кући.

Краљевска дроља

Када си престала да једеш пасуљ?

Немој. -Хајде, само малу шољицу. -Не, хвала. -Молим те, због мене?

Престани је мољакати? -Зар немаш посао да обавиш?

Данас одмарам. -Недељом се животње не разбољевају?

Данас је господњи дан, он ће их чувати. -Не препирите се.

Не свађам се, нека гледа своја посла. -Питам, стало ми је.

Зар немаш паметнија посла. -Имам. -На пример?

Да се удаш, правиш бебе? -Лоренсе... -Зачепите сви губице!

Не причај тако пред мајком. -Извини јој се.

Данашњи улов, за ручак.

Извини се. -Људи, убио сам једну!

Како си се то нашминкала, изгледаш к'о кловн?

Душо, за шта су ти ти лекови?

Морфијум, за болове. -Могу ли добити један? -Имаш ти своје лекове.

Ко је ово насликао? -Кетрин. -За мене је пресликала са старе фотографије.

Толико дуго си била одсутна, а никад нас ниси назвала.

Зар сам била толико лоша? -Имала си своје моменте.

Шта то радиш јеботе?

Прошла је кроз тежак период. -Ништа ново, сви га имају.

Нико се не одриче своје породице. -Човече, не може да се сети.

Друже, ја се сећам. Увек је мислила да је боља од нас. -Не верујем у то.

Била је тешка особа. Све је исто, само жели да буде у центру пажње.

Има своје моменте, није фер да је блатиш сакату. -Ти си крив за то.

Мислим да је она то добро искористила.

То је поремећено размишљање. -Не знаш заправо каква је, зар не?

Чекај, погоди шта је ово?

То су мердевине.

Нећеш? Џен? -Није због тога.

Јеси ли болесна? Који је онда разлог?

Кад сам престала да једем пасуљ? -Пасуљ?

Зашто све упропастиш. -Реци ми? -Озбиљно. -Да ли сам га икад волела?

Ниси.

Нешто се не уклапа. -Да, то се твоја амнезија мало шали с тобом.

То не објашњава зашто сам отишла. -Можда су неке старе размирице.

Можда си била тешка као особа. -На шта асоцираш?

Заборави на то. -Мислиш да сам нешто урадила?

Не, само кажем да немају све породице добар однос. То не значи да си ти...

Душо, параноична си. -Добро, ја сам луда. Људи полуде из чиста мира.

Па, ако ме питаш да ли оштећење мозга има нешто са тим, има.

Значи, то је моја кривица -Не, нисам тако рекао. Види, ти...

Треба ти времена да се прилагодиш. Ово је за тебе све ново искуство.

Није ни мени лако! -Теби није лако? Ја једва могу да ходам јеботе!

Не могу ничега да се сетим! -Да, а ја сам четири месеца био уз тебе!

Знаш ли шта сам све морао да трпим?

Једва прихватих моје стање од како си нас закуцао скутером у ауто?

Ма носи се. -Јеби га!

Наћи ћу неки начин.

Томасе? Јеси то ти?

Јесам, господине. -Долази овамо.

Калуме? Калуме?

Калуме? Калуме?

Где је он? -Ко?

Шта сте му рекли? -Питао сам га да оде, пристао је. -Нема шансе.

Не бих се сложио с тим. -Калум није такав. -Дадох му понуду, прихватио је.

Изгледа да те није волео као што мислиш. -Мушкарци знају бездушни бити.

Морам га назвати. -Искључили су нам телефон, нисмо платили рачун.

Сигурно неко од вас има мобилни. -Што ће нам?

Просеравате ми се! Сви сте лажовчине! Сви... -Глас спусти!

Нећеш тако пред нама причати, не за мојим столом. -Али ја...

Вратила си се овде након толико година дозволили смо твом безвредном дечку...

Не зови га тако. -Како те није срамота.

Доста ми је свега, понаша се као да нисмо породица.

Ниси нас требала напустити. Због тога си се променила.

Ниси иста као раније. Ниси више наша Џен.

Кад ти је сестра прала веш пре неки дан, знаш какву је мајицу нашла?

Знаш ли шта је писало на њој? "Краљевска дроља."

Знаш ли шта је дроља? Зашто се оглашаваш као једна од њих?

Од сада, враћамо све на старо, као што је и некада било.

Од сада, прикладно ћеш се облачити. Разумеш ли?

Тај момак није био добар за тебе.

Треба ти времена да оздравиш. Ми смо твоја породица.

Нико ти више осим нас не треба.

Зар не изгледаш лепо данас?

Џен, питали смо се... Пошто сви имамо нека задужења.

Томас, бог га поживео, не може све сам, сви ускочимо по мало.

Знам да се тренутно не осећаш добро, али можеш нам помоћи.

Осећаш ћеш се као део породице. Можда се и зближиш с мамом.

Томасе.

Дођи овамо. Види, шта је ово. Шта то радиш? Покупи то.

Пуче тањир. Можда је најбоље да још не устајеш. Полако, опрезно.

Боже, љубоморан сам на тебе.

Обожавам инвалидска колица, знаш ли неки трик?

Да сам сломио ногу или нешто друго, прво што бих урадио у њима

је вожња по ходнику, горе доле.

Кад престане да ми се врти у глави, даћу ти круг.

Тај ударац у главу те озбиљно пореметио, зар не?

Још увек пушиш? -Да. Лоренсе? -Реци?

Зашто се ти и Кетрин нисте узели? -Зато што смо брат и сестра.

Знаш на шта сам мислила. -Па, искрено...

Не знам. Није да сам девац па да се чувам за неку.

Нисам ружан, зар не? -Ниси. -Али једна девојка ми је памет помутила.

Трудио сам се да успемо, али није нам се дало. -А Кетрин?

Неке птице не напуштај гнездо. Ти дефинитивно ниси девица.

С колико си их спавала? -Нећу ти то рећи. -Преко двадесет? -Не сећам се.

Рећи ћу ти с колико сам их ја спавао. -Не занима ме. -Шест. Реци колико?

Нећу. -Ма дај, ја сам ти брат. -Нећу. -Ја сам ти брат. -Јеси ли?