Ship of Theseus

TEZEJEV BROD

Daske Tezejevog broda su zemenjene jedna po jedna,

dok od originalnog broda nije ostao ni jedan deo. Da li je to isti brod?

Da se od odbačenih delova napravi novi brod, koji bi bio pravi Tezejev brod?

Kako je doktor dozvolio

da prođe toliko vremena nakon prve operacije? -Osećala sam da

bi bilo previše bolno proći kroz još jednu operaciju.

Gledaj pravo. Misliš, emotivno? -Da. U Indiji ljudi retko doniraju oko.

Religijske predrasude?

Je li ovo čovek koji kašlje?

Hoćeš li učiniti nešto po tom pitanju? -Da.

Šta radiš?

To je lepo. -Koja ti se više sviđa? Ova, ili...

... ova? -Pokaži mi ponovo.

Edituj. Ponovi.

To izgleda bolje. Želiš tako mračnu pozadinu? -Da.

Majsun reče da si bila u današnjem izdanju Al Harama.

Da, intervjuisali su me telefonom. - Uzbuđena sam. Da sam barem tu.

Poslaću ti slike i video sa izložbe.

Ide li on? -Ko?

Naravno da ide! Mama, molim te! -Ne bih se kladila na čoveka

koji živi u istom gradu kao i ćerka, a video ju je 2 puta u 10 godina!

Govorite te stvari jedno o drugom, a onda se ponašate kao da je sve normalno.

Smejete se i pizdite kao tinejdžeri!

Imaš zdrav i romantičan pogled na roditelje.

Zdravo, Vinaje, dragi. -Zdravo, Hala. Kako si?

Dobro sam, dobro.

Je li grandž opet u modi? -Samo sam lenj.

Nisi mi poslao svoju animaciju. -Šaljem ti je ubrzo.

Jeste li snimili nove pesme? -Da. Poslaću i njih.

Kako tvoj arpaski? -(Roza. Fantastično. Koji đavo!)

Radim na njemu.

Kako ti je majka? -Dobro. Šalje ti pozdrave.

Ujače, šta je ovo? -Bambus. Drži zgradu.

Drže zgradu? -Da. -Kako?

Jarko narandžasta. Duboko žuta.

Jarko narandžasta.

Crvena.

Šta je? Gledala sam gde si.

Crvena.

Teta, je li ovo staklo? -Da.

Zatvoriću ih na trenutak.

Bila sam u njihovoj kući, istraživala njihov prostor,

pustila sam ih da se ponašaju prirodno

i onda me zaintrigirao klinac. Bio je druželjubiv i

pratila sam ga i uslikala onu sliku.

Spomenuli ste na vašoj stranici da ste krenuli fotografisati

nakon što ste izgubili vid zbog upale rožnjače. -Istina.

Zašto fotografija?

Prvo dokumentovati, arhivirati i upamtiti.

Drugo, istražiti, shvatiti i videti.

Umetnost evoluira iz potrebe da se uhvati srž?

Lepo rečeno. Tako je bilo meni.

Kad sam počela fotografisati,

bio mi je zanimljiv lik parfimera iz Ziskindovog romana.

Sama ideja o čoveku koji pokušava uhvatiti svaki miris,

počevši od ljudi, okoline, pa do iskustava.

Znate, bilo je to zanimljivo. -Veoma interesantna uporedba.

Zašto crno-belo? -Daje mi više kontrole nad elementima mojih slika.

Osećate li ikad da ste ograničeni nečim?

Ne. -To je neverovatno.

Je li? Zašto je neverovatno nemati ograničenja i sumnje?

Iskreno, jedva čekam da počnem život fotografa.

Ali vi jeste fotograf. I to dobar!

Ima li koga? -Ćao. -Ćao.

Je li to tvoja kuća? -Da.

Čujem patke i puno životinja. Jesu li unutra? -Da.

Orlando, jesi li spreman? -Da. -Teta, možeš li početi prskati?

Slikaću odande.

Prskaj vodu na ovu stranu.

Da, ovo je popriličan prizor. Na dnu je mala bara.

I...

... četiri patke plivaju u različitim pravcima.

Ona u centru klepeće krilima.

Jedna je u uglu bare.

Mokra je.

Jedna uleće u kadar sa leva, a jedna sa desna.

Čekaj. Oni su zapravo par.

A žena?

Ona je iza bare.

Stoji uspravno. Gleda u gornji levi ugao slike.

I prska vodom u istom pravcu.

Ima neku napravu na levoj ruci. -Da, uganula ju je.

Daje joj karakter.

A pozadina? -Ima puno drveća.

Mala kuća sa kalkanskim krovom. -Kalkanski krov?

Kosim krovom.

A svetlo? -Sviđa mi se kako pada. Pod uglom je

i dolazi sa leva i odpozadi. Pozadina bi bila bolja sa manje elemenata.

Mislim da je previše krcata. A tu je i žuta posteljina.

Žuta?

Da. Ne izgleda dobro u crno-belom, kao što izgleda u koloru.

Zašto si gledao kolor verziju? -Bio sam znatiželjan.

Hoćeš li je vektorizirati?

Nije dobro sa svim elementima na slici

da se svede na senčenje. -Znam da sam promašila puno detalja,

ali bih volela da to vidim. -Naravno.

Hoćeš da vidiš drugu?

Stop, stop. Okreni, okreni.

Ima jedna na kojoj je tip sa desne strane sakriven rikšom.

I jedino se vidi...

... kako desnom rukom optužuje drugog tipa.

Mislim da je to ta. Dobra je. -Ne, ostavi je. -Zašto?

Ne zvuči mi uzbudljivo. -Ali to je lud trenutak. Dobra je.

Hoćeš li početi praviti sos? Trebaće nam večnost da jedemo.

Samo kažem da je ovo veoma dobra slika. -Slučajna je.

Ne počinji opet. -Ne počinji ti sa "ne počinji".

Ne moraš stalno biti u svesnoj kontroli svoje umetnosti.

Može biti intuitivna. -I jeste. Ne pišem esej.

Svesna sam da samo fotografišem. -Pa? -Šta?

U čemu je tvoj problem? -Nemam ga. -A sa ovom slikom?

I ne znam je. Šta je sa tobom? -Mislim da odbacuješ

sjajan primerak umetnosti zbog toga što ti je loš dan.

Ne sviđa mi se. Zato je bacam. Pošteno? -Da ti dam savršen opis.

Vektorizujmo je, gravirajmo je i napiši pesmu da uhvatiš suštinu, pa onda odluči.

Ne. -Šta, ne? -Ovo su stvari od kojih zavisim.

Moram izvući mišljenje o mojoj umetnosti mimo onog šta drugi kažu.

Ali si i dalje sjajno radila. -Ko kaže?

Svi! -Koji svi? Svi su jebeno glupi.

Gledaju glupe sapunice. Svađaju se zbog religije i i ideja.

O čemu rasparavljamo? -Reći ću ti. Sećaš se onaj dan kod mojih roditelja

kad je ujak Kumar pričao o orkestru kojeg sam slikala?

Sećaš se šta je rekao? -Da su u redu. -Ne, ne. Spomenuo je efekat.

Da se pita je li to zbog muzike...

Pusti da završim. -Kakve to veze ima sa njim? -Pusti da završim rečenicu!

Ne znaš ni šta hoću reći. -Dobro, dokaži poentu.

Znam kuda ovo vodi. -Ne! Svađaj se onda sam ako znaš kuda ovo vodi.

Šta je rekao? -Spomenuo je efekat,

da ne zna je li muzika veličanstvena, ili činjenica da su bili slepi.

Znao sam šta ćeš reći. Nije to rekao. -Dobro! Ja sam onda halucinirala.

Zašto bi rekao tako nešto? -Zašto si tako ograničen?

Ja ograničen! Baš lepo.

Čim imam neke svoje sumnje ti moraš prirediti ovo.

Tačno! Jer manje drame će pomoći!

Ne mora svaki put biti ova drama. Bojim se šta će pokrenuti

sledeću beskrajnu fazu bolne samokritike,

a ja ću biti izostavljen i pitati se kroz šta prolaziš.

Gušiš me tim tvojim strahom.

Voleo bih da nisi to rekla. -Zašto ovo primaš lično? Ne radi se o tebi. -Dobro.

Hajdemo polako. Ne želiš sliku iz nekog razloga?

Dobro. Staviću je u kutiju sećanja

da možemo pogledati oko čega smo se svađali. -Ja nemam takve iluzije.

Zašto radiš to? -Šta? Ne razumem.

Zašto si odjednom postala tako teška?

Pusti me unutra.

Znaš da ti je rad dobar. -Kako?

Dušo, molim te! -Nemoj mi popovati.

Kako je prošao sastanak sa Kistensima?

Išla sam u šoping sa njima. Uzela sam ti lepu haljinu.

Berlin je ludilo.

Moraš ga videti. -Jednog dana. - Naravno, draga.

Mama, sećaš se kad smo išli

u Fadžum kad sam bila mala, blizu Nila. - Nila? Išli smo na jezero, draga.

Da. Ista stvar.

Uglavnom, tamo su bila kolica od labuda. - Šta?

Kolica u obliku labuda!

Kolica od labuda? -Smešno je, ali se sećam toga.

Znaš kako nekad sumnjaš da tvoja sećanja nisu tvoja,

pa ih zamišljaš tako dobro da postanu tvoja?

Pamtiš čudne stvari.

Sačekaj, zovu me iz bolnice.

Halo? - Alija? Alija! -Ja sam.

Stižem odmah. Hvala puno. Mama!

Zvali su iz bolnice. Spremni su za operaciju.

Za šta -Operaciju! Zovi tatu i Vinaja!

Reci im da ćemo se naći u bolnici. Dobro. I ja ću ubrzo doći.

Nazovi ih i reci im da požure. Nemoj zaboraviti.

Polako otvori oči. Otvori.

Polako otvori oči. Odlično.

Ne stiskaj.

Drži ih otvorenim. Otvori široko.

Otvori oba oka širom. Odlično.

Otvori ih skroz.

Vidiš li bolje? Otvori ih. Odlično.

Veoma lepo.

Nisi pristala na ovo.

Transplantat koji smo stavili je čist.

Prelepo. Pogledajmo drugo oko.

Levo smo prvo radili, zar ne? Odlično!

Levo oko je dobro. Transplantat je čist.

Teško je reći da imaš nove oči.

Mnogo se promenilo. Zar ne?

Moram ići. Gospodine, izvinite! -Da?

Mogu li vas slikati ovde? Dve minute. -Dobro.

Možeš li gledati napolje?

Žaba je pitala stonogu kako može hodati

tako graciozno sa sto nogu, dok je žabi teško i sa dve noge.

Stonoga je izanalizirala svoj hod i zbunila se.

I kako je pokušala hodati dalje, noge su joj se uplele i saplela se.

Ne, ne, ne.

Šta je? Dobre slike. -Ne sviđaju mi se. -Šta radiš?

Ne možeš to tek tako izbrisati!

To je veoma dramatično.

Jesi li video slike? -Da, dobre su.

Dobre? -Da.

Mislim da su mi se svidele.

Kako je prošlo predavanje?

Trebao bih se fokusirati na knjigu umesto da traćim vreme na predavanja.

Da se spremimo za sat vremena? -Hoćeš li ih nazvati i otkazati?

Naravno.