All of Us Strangers

U međuvremenu, posao se nastavlja za Britance koji su se preselili na Costu.

Vođenje bara na suncu je klasični britanski san.

Može se lako preokrenuti u noćnu moru,

ali Gary i Cherry iz Macclesfielda uspjeli su napraviti to. Bambus bar je uspješan.

Zdravo. -Zdravo.

Vidio sam da me gledaš s ulice.

Vidio sam te puno puta kako ideš pognute glave.

Jednog dana će se desiti pravi alarm.

Mi smo tu zapravo jedini ovdje. Možeš li,

povjerovati u to? Mislim, oni još uvijek nemaju osiguranje.

Ja sam Harry.

Adam.

Bok.

Kako se snalaziš?

S čim? -Slušaj.

Tako je tiho. Mislim, London je tamo, ali ga jebeno ne možemo čuti.

Puštam dobru muziku, ali je još gore kada se završi.

Čak sam nabavio jednu od onih...

mašina za bijeli šum, opuštanje od stresa. Ali to je kao...

da mi netko šapuće. Mislim, ne možemo ni otvoriti

prozore, valjda zapravo ne žele da skočimo.

Loše je za posao, znaš.

Tijela slomljena na betonu.

Piće?

Japansko je.

Zamišljeno je da bude najbolje na svijetu, ali ne mogu ti reći zašto, pa...

Ne hvala. -U redu.

Dobro, kako bi bilo da ja ipak uđem? Ako ne zbog pića, onda...

za što god želiš.

Mislim da je to nije dobra ideja.

Plašim li te?

Ne.

Pa, ne moraš raditi ništa, ako nisam tvoj tip.

Vampiri su mi pred vratima.

Bok.

Mislio sam kako bi nam trebalo nešto žestoko.

Ne, hvala.

Hoćemo li krenuti? -Gdje idemo?

Kući.

Ona će skrenuti kada te vidi.

Pogodi koga sam našao u parku? -Je li je to on?

Oh, da, to je definitivno on.

Pogledaj ga u oči.

Da, to si ti.

Zdravo.

Zdravo.

Nemoj samo stajati tamo. Uđi unutra.

Tamo živiš? Ne ovdje u blizini, siguran sam.

Ja sam u Londonu.

Oh, kako fensi.

Živiš sam? -Imaš svoj stan?

Da, to je samo stan. -Što sam ti rekao?

Što sam ti rekao?

Rekao sam ti da će mu biti dobro, zar ne?

Ne može biti jeftin, život tamo gore u dimu.

I što radiš? -Ja sam pisac.

Što sam ti rekla? -Ne, ne, nisam naročito bogat ili nešto.

Ne, oduvijek sam znala kako ćeš biti kreativan.

Kakav si pisac?

Znaš kako volim Stephena Kinga, Carrie, Cujo, Godišnja doba.

Ne, ja nisam pravi pisac. Pišem scenarije za film,

TV kada moram.

Pisac.

Bože, ovo je tako prokleto uzbudljivo.

Da poznajem susjede, otrčala bih prijeko i odmah im rekla.

Uvijek sam govorio kako pisci manje znaju o stvarnom svijetu od svih ostalih.

Što si ti, dovraga, znao?

Jedva si znao pisati. -Istina je.

Pisac.

Naš sin.

Jako smo prokleto zadovoljni vidjeti kako ti dobro ide.

Evo.

Dosta priče. Naš dečko se vratio kući.

Što puštaš?

Oh, vidjet ćeš.

Sjećaš li se svog malog crvenog auta kojeg si imao?

Volio si ga i želio si da izvesti

na glavni put i voziti ga kraj svih velikih automobila.

To je moje prvo sjećanje. -Ford Granada ga je udario, zar ne?

Ne, bio je trkačko-zeleni. Sjećaš li toga?

Bio je to crveni pas.

Otišao si visoko gore, nikad to neću zaboraviti. Ali ipak si bio dobro.

Bio si dobro. Imao si par modrica.

Mislili su kako pretjerujem kad sam te uvela unutra.

Što je s onom noći vatrometa kada si se izgubio?

Sjećaš se one noći vatrometa? Koliko si imao godina? Šest?

Ne, bio je stariji. -Vatromet je krenuo.

Jadni dečko, počeo je vrištati i zavijati. Morao sam ga nositi do kuće. -Stvarno. -Da.

Zaspalog na mom ramenu.

Ne sjećaš se toga?

Bio si doista izvan sebe. Stvarno ti je bilo teško.

A mi smo te samo pokušavali natjerati da uživaš u vatrometu.

Uvijek si bio osjetljiv dječak. -Da.

Plašiš li se još vatrometa? -Ne.

Znaš li što si rekao za njega?

Da je isti kao moja majka? -Jeste.

Ipak je rekao nešto. Da, kada razgovara sa mnom.

Ne znam.

Bilo mi je drago ponovo te vidjeti.

Nismo bili sigurni hoćemo li ikada. -Da.

Ovdje si. -Evo me.

Vrati se uskoro. Netko od nas će biti kod kuće.

Molim te.

Da, hoću.

Hoću.

Idemo unutra? -Laku noć dragi.

Laku noć sine. -Doviđenja.

Zdravo. -Bok.

Stvarno mi je žao zbog one noći. -Sve je u redu.

Ne brini o tome.

Vidimo se.

Vidimo se.

Ja zapravo volim viski. Želiš li popiti piće?

Bok.

Bok.

Hoćeš ući? -Naravno.

Piće? -Da. Što imaš?

Imam votku i malo piva.

I malo trave, ako želiš. -Da. Trava je bolja.

Ostavio sam se alkohola.

Voliš živjeti ovdje?

Mislim kako će mi se više sviđati kada se ljudi usele.

Ako se ljudi usele. -Imaš li prijatelje u blizini?

Ne.

A ti? -Ne. -Većina mojih prijatelja se odselila iz Londona.

Žele imati vrtove za svoju djecu.

Žele biti u blizini svojih baka i djeda kako bi im mogli čuvati djecu.

Pretpostavljam da se nisi želio preseliti? -Ne.

Što ću raditi u Dorkingu?

To nije za ljude kakav sam ja.

Samo provjeravam jesi li queer, dobro?

Da.

To je dobro.

Ili gay. -Queer, nisam.

Navikao sam sebe nazivati queerom. To je uvijek bila uvreda.

Vjerojatno zato sada toliko mrzimo gay.

Mislim, uvijek je kao...

Tvoja frizura je gay.

Fotelja je gay.

Tvoji treneri su gay. Tvoja školska torba je gay.

Da. -Međutim, queer izgleda nekako ljubazno.

Znaš, to je kao...

Ne znam.

To je kao da je pušenje uklonjeno.

Da.

Pretpostavljam da nisi ni s kim.

Nikad te ne vidim ni s kim. -Ne.

Često si solo? -Jesam li često sam?

Pretpostavljam da je tako, da.

Jesi li? -Da.

Ali ne zato što ne pokušavam.

Kako bi bilo da te poljubim?

Bez čekanja.

Ispričavam se.

Jesi li dobro?

Ne, da, da. Samo što nisam radio...

Nisam radio ovo neko vrijeme. Moram disati.

Dobro.

Dobro.

Jesi li dobro?

Jesi li to ti? -Bojim se da jesam.

Čovječe, bio si sladak. -Mrzim svoje fotografije.

Bio sam debelo dijete.

Točno. Ali kad si debelo dijete, nitko te ne pita zašto nemaš djevojku.

Ipak, sigurno bismo bili prijatelji. Odbacio nogomet kako bi špijunirao dječake.

Je li ovo tvoj tata? -Da

On je lijep. -Da.

Ja samo... Pokušavam pisati trenutno o njemu. -Ti to radiš?

Da.

Kako ide?

Čudno.

Ne viđam se puno s tatom.

Viđaš...

Viđaš li se sa svojima?

Ne, umrli su.

Prije nego što sam imao 12 godina.

Oboje? Da. Automobilska nesreća.

Nije najoriginalnija smrt.

Stvarno mi je žao.

Ne, hvala. Bilo je to davno. -Mislim da to nije bitno.

Volio bih te ponovo vidjeti.

Da, u redu.

Mogao bih prenoćiti... Što kažeš na bolju ideju?

Ne večeras. -Da?

Ne, ne, volio bih te vidjeti ponovo. -Ne moraš objašnjavati.

Dobro.

Dobro.

Hvala.

Mili, vratio si se. -Naravno da sam se vratio.

Isuse, prokisao si. Hajde, skini sve.

Ne, ne skidam se. -Ne budi lud. To sam samo ja.

Hajde, ruke gore.

Stavit ću ih u sušilicu.

Danas sam samo ja kod kuće. Je li to u redu?

Da, naravno da jeste. -Dobro.

Toliko toga želim znati. Želim čuti sve.

U redu, idi gore. Presvuci se.

Bože moj, ovo je tako uzbudljivo.

Mislim da ti ništa neće više odgovarati. Donijela sam ti neke stvari tvog oca.

Dobro.