Companion

Većinu vremena, to je kao... Šta znam.

Kao da postoji taj gust, crni oblak koji prekriva sve.

Kao da vidimo svet, ali ga zapravo ne vidimo.

Svi se samo teturamo unaokolo. Bez pravca. Bez osećaja smisla.

Bez osećaja svrhe.

Znam da to možda zvuči super depresivno,

ali iskreno, mislim da je to dobra stvar.

Jer nas tera da cenimo one druge trenutke.

Te kratke, uzvišene trenutke

kada se svetla upale, crni oblak se razmakne,

i vidiš svet onakav kakav zaista jeste.

I odjednom sve ima smisla.

Odjednom postoji svrha.

Dakle, da li ti... Sranje. Sranje, sranje.

Sranje.

Ako imaš sreće, doživećeš to jednom u životu.

Dođavola, to je bilo glatko. -Da. Meni...

Tako glatko. To se dogodilo dva puta.

Prvi put je to bilo onog dana kada sam upoznala Džoša. -Ja sam Džoš.

Ja sam Ajris.

A drugi put...

onog dana kada sam ga ubila.

Ajris, probudi se.

Spavalice.

Koliko sam dugo spavala? -Neko vreme.

Da, dobro si se komirala.

Imala sam najdivniji san. -Stvarno? O meni?

To je baš pretenciozno, ali... Da.

Da. Znao sam. Je li bilo seksanja? -Ne, perverznjaku.

Malo seksanja? -Ne. -Jesam li bio bez majice?

Ne, san mi je bio o danu kada smo se upoznali.

Sve je bilo tako savršeno.

Sećaš li se koliko je sve bilo savršeno? -Da. Kako bih mogao da zaboravim?

Supermarket, pomorandže.

Koji je ovo put? Ne pojavljuje se na GPS-u.

Mislim da ovo nije put već prilaz.

PRATNJA

Preveo: Bambula

Stigli ste na svoju destinaciju. -Hvala, Džošov automobilu.

Hvala ti, automobilu. Otvori gepek. -Otvaram gepek.

Jebote.

Ket je nazvala ovo mesto "mala rustična vikendica u šumi."

Moguće da imamo različita mišljenja o značenju reči "vikendica."

Takođe i "rustična."

Takođe i "mala."

Šta?

Ajris. Hajde. Znaš da ne možeš da me lažeš. Reci mi šta nije u redu.

Uradiću nešto glupo. Reći ću nešto glupo. Osramotiću te. Smejaće mi se.

Mrzeće me. Već me mrze. -Isuse, Ajris. Mesecima planiramo ovo putovanje,

i sad ti sve ovo izlazi? Pet metara od jebenih vrata?

Vidi, vidi.

Moji prijatelji te ne mrze. -Ket me mrzi.

Da, možda, ali Ket mrzi sve.

Samo ne želim da zeznem sve.

Hajde, Bip-Bup. Nećeš zeznuti sve.

Samo se opusti. Nemoj da budeš snuždena i čudna.

Ne zaboravi da se smešiš i deluješ srećno.

Važi?

Jupi! Stigli ste. Jebeno konačno.

Kad si rekla udaljena, mislio sam nekoliko milja od autoputa.

Nisam kapirao da misliš na kraju civilizacije.

Ne drami toliko, Džoše. Nije toliko daleko. -Uopšte se ne slažem.

Zdravo, Ajris. -Ćao, Ket. Baš mi je drago što te vidim.

Baš drago.

Ljudi, pogledajte koga sam našla. -Ćao, Patriče. -Ćao.

Vidi, ti u kuhinji. -Da, vidi. Dobro došli. Zagrlio bih te,

ali ruke su mi se umazale od morskih češljeva. Izvini.

Dobro, cenim to. Gde je... -Evo ga! -Ćao!

Džoši momče. -Ćao, druže. -I ti, devojko. Dođi ovamo.

Ćao. Kako si? -Ćao! Kako si? -Dobro sam. Pijan sam.

Dobro. To je dobro.

I, Džoše, sećaš se Sergeja.

Ćao, Sergej. Drago mi je što te ponovo vidim. -I meni, prijatelju.

I meni. A ovo prelepo stvorenje mora da je Ajris.

Zdravo. -Veliko zadovoljstvo. Mnogo sam čuo o ovoj.

Stvarno? Nadam se da je sve bilo lepo.

Tvoja kuća na jezeru, stvarno je neverovatna.

Da. -Da, i tako je osamljena. Poslednja kuća koju smo prošli je 16 km daleko.

Dvadeset sedam. I platio sam za to.

Privatnost nije jeftina, prijatelji. Nimalo jeftina.

Nemoj mi reći da poseduješ celo jezero.

Ne, ne. Ne budi smešan. Samo svu zemlju oko njega.

Ali hajde da vas poslužimo pićem. Šta biste? Pivo, koktel, vino?

Ja neću ništa. Pre svega, treba mi tuš.

Ketjonak, u kojoj su sobi? -Uz stepenice, niz hodnik,

poslednja vrata levo. -Dobro.

Vidimo se kasnije. -Vidimo se. Ćao.

Osmehuj se.

Deluj srećno.

Nastavi. Nastavi sa pričom. -U svakom slučaju, bio sam

u tom smešno komplikovanom Drakulinom kostimu,

i nisam znao nijednu osobu, kao što sam rekao.

Pa stojim pored stola sa grickalicama

i grickam šargarepe i nešto

što je ličilo na humus... -Nije bio humus. -Nije bio humus.

Mislim da nije bio humus, ali ja...

Osetim tapšanje po ramenu. Pa se okrenem,

i vidim zelenog, pufnastog dinosaurusa

kako zuri u mene. I iz njegove glave,

čujem vrlo prigušen, vrlo nervozan glas kako kaže...

"Stojiš mi na repu."

Pa se okrenem, pogledam dole, i naravno,

stojim na njegovom malom dino repu.

Pa se pomerim i izvinim. I on skine glavu,

i ugledam najlepšeg muškarca

koga sam video u životu.

Da li si upoznao tog prelepog muškarca

pre nego što si upoznao Ilaja, ili... -Znaš šta? Začepi.

Je li to bio morski češalj? -Jeste.

Stvarno me pogodio. -Da, išao sam na bejzbol. -Jesi.

Kada si znao?

Šta? -Da je on taj.

Odmah tada i tamo. Znam da će zvučati otrcano, ali onog trenutka

kada smo se pogledali u oči, nešto u meni je samo...

kliknulo na svoje mesto. -Nimalo ne zvuči otrcano.

Razumem te.

Kao da postoji deo tebe

za koji nisi ni znao da je slomljen, i onda...

odjednom je popravljen.

I ti gledaš u tog stranca,

osobu koju nikada pre nisi sreo,

i znaš...

da ćeš do kraja svog života,

uraditi sve što je potrebno da usrećiš tu osobu.

Zar ne? -Da. -Da, totalno.

Patriče, ova hrana je neverovatna. Hvala ti. -Hvala tebi, Sergej.

To je baš lepo od tebe. Drago mi je da ti se sviđa.

On me kvari. Kunem se da sam se ugojio

10 kg otkako smo počeli da se zabavljamo.

Samo deset? -Začepi. U redu?

Sergej, čime se ti baviš?

Znaš, umešao sam prste u mnoge stvari.

Moje ruke nisu čiste, prijatelju.

To je...

vrlo prljav posao.

Čini se da je Sergej fin. -O, da.

Ima sve što poželiš kod muškarca.

Da, bogat je, inteligentan. Ima prelepu ženu.

Ženu? Znači, Sergej je oženjen?

Ali volite se? -Volimo? Ne. Ne, ne.

Morao bi prvo da me vidi kao ljudsko biće. -Ne razumem.

Ja sam mu dodatak, kao njegov jebeni auto.

Nosim šta želi. Jedem šta želi.

Jebem se kad on želi.

Pogledaj s kim pričam.

Ne sviđam ti se, Ket?

Nije da mi se ne sviđaš, Ajris.

Već ideja o tebi. Činiš da se osećam tako...

zamenljivo.

Zamenljivo?

Niko ne bi mogao tebe da zameni, Ket.

Hoću reći, ti si Ket. I ti si tako neustrašiva. To je inspirativno.

Volela bih da mogu da budem više kao ti, ali...

Nisam takva stvorena.

Imam osećaj da uvek postoji nešto u meni

što me sputava.

Ne, ne.

Hajde.

Ustaj, kučko. Ustaj! Hajde! -Ne. Bože.

Hajde! -Tako je.

I ti. -Šta koji kurac? -Spusti taj telefon i ustaj.

Dobro. -Dižite se odmah. -Hajde. -Hajde!

Ajris, šta to radiš?

Baš mi je drago što smo ovo uradili.

Savršeno je biti ovde s tobom.

Izvini ako sam ranije bila čudna ili snuždena.

Samo želim da budeš srećan, Džoše. To je sve.

Ajris, spavaj.

Tako je divan dan napolju.

Kakvo je vreme? -Trenutno je 22 stepena

sa 83% šanse za kišu uveče. -Nikad ne dosadi.

Jesi li skoro spreman? -Izvini, dušo.

Mislim da mi treba malo vremena da se istuširam i popijem par litara kafe.

Zašto ne bi otišla dole sama?

Ali to je bila tvoja ideja.

Rekao si da želiš lepo, opuštajuće jutro pored jezera.

Znam, ali to je bilo pre nego što me uhvatio mamurluk.

Sinoć je bilo naporno.

Ali zabavio si se, zar ne?

Naravno da jesam, Bip-Bup.

Sinoć je bilo neverovatno.

Hoćeš da te sačekam?

Mogli bismo da se zajedno tuširamo.

Ne, ne. U redu je.

Idi ti. Uživaj što više možeš u ovom divnom danu.

Dobro. -Da.

Izvini? -To znači "dobro jutro." -O, da.

Dobro jutro i tebi. -Tvoj ruski nije loš.

Nije dobar, ali nije ni loš.

Lep pogled.

Za ljubav.

Sviđa ti se? -Mislim da ću se ipak vratiti unutra.

Tako brzo? -Da. Džoš se nije osećao dobro jutros,

pa bi trebalo da proverim kako je.

Džoš je veliki dečko. Može da se brine o sebi. Ostani. Pravi Sergeju društvo.

Stvarno mislim da bi trebalo da ga vidim.

Sviđa ti se kuća pored jezera, zar ne?

Da. -Uživaš ovde? -Da, veoma.

Onda, kao gosta, molim te da ostaneš.

Pravi društvo ovom starom Rusu.