Doctor Strange

Učitelju Kajsilijuse...

Taj obred će vam doneti samo tugu.

Licemeru!

Bili, sad tvoja zagonetka.

Bili, daj, mora da me zezaš. -Ne, doktore.

"Feels So Good", Čak Manđioni, 1977.

Iskreno, Bili, ti reče da će ova biti teška. -Ha, ovo je 1978. -Ne, Bili.

Možda je "Feels So Good" ušla na liste 1978,

album je izašao u decembru 1977.

Ne. Vikipedija kaže 19... -Proveri ponovo.

Gde čuvaš sve te beskorisne podatke? -Beskorisne?

Čovek je bio u prvih deset na listi sa fligelhornom. Šta keže, Bili?

1977. -Svaki put. -Mrzim te.

Baš je dobar osećaj, zar ne?

Sad ću ja, Stivene. Uradio si svoj deo. Idi. Mi ćemo da zatvorimo.

Šta je bilo? -Rana od metka.

Čudo da je još živ. Mozak ne funkcioniše i ne diše sam.

Mislim da sam uočio problem, doktorko Palmer.

Ostavili ste mu metak u glavi. -Hvala. Pritiska moždinu.

Nik je ustanovio smrt mozga. Meni tu nešto nije kako treba.

Požurimo.

Doktore Vest... Šta to radite? Hej!

Uzimamo organe. On je donor. -Ja se nisam složila s tim.

Već smo proglasili mozak mrtvim.

Preuranjeno. Treba da ga spremimo za otvaranje lobanje.

Neću vam dozvoliti da operišete. On je mrtav. -Šta vidite? -Metak.

Savršen metak. Ojačan je. Metak se ojača legurom olova i antimona.

To je toksični metal. Zagadio je srž kičmene moždine.

Odmah se gasi centralni nervni sistem. -Moramo da krenemo.

Nije mrtav, ali umire. I dalje biste da mu uzmete organe?

Asistiraću vam. -Ne. Doktorka Palmer će mi asistirati.

Hvala.

Video navođenje, odmah. -Nemamo vremena za to.

Ne možete to samo rukama. -Mogu i hoću.

Ovo nije vreme za junačenje, Strejndže.

A pre deset minuta, kada ste proglasili pogrešno vreme smrti?

Nervi lobanje su netaknuti.

Doktore Veste, prekrijte svoj sat.

Nisi morao da ga poniziš pred svima.

Nisam morao ni da spasavam njegovog pacijenta. Ali ne mogu da odolim.

Nik je sjajan doktor. -Ti si došla kod mene.

Trebalo mi je još nečije mišljenje. -Trebalo ti je kompetentno.

Još jedan razlog da budeš neurohirurg kog zovem. To bi toliko značilo.

Ne mogu da radim u tvojoj mesari.

Ja povezujem presečene kičmene moždine. Stimulišem neurogenezu

u centralnom nervnom sistemu. Moj rad će spasiti hiljade.

U urgentnom spasavaš jednog pijanog idiota s pištoljem. -Da.

U urgentnom samo spasavamo živote. Nema slave, nema intervjua na CNN-u.

Izgleda da ću morati da se zadovoljim Nikom. -Čekaj. Vas dvoje niste...

Šta? -U šemi? Činilo mi se tako implicitno i odvratno.

Hoćeš reći eksplicitno. Ne, ja imam veoma striktno pravilo

u vezi sa izlaženjem s kolegama. -Stvarno? -"Pravilo Strejndž".

Drago mi je da je nešto nazvano po meni.

Ja sam osmislio proceduru laminektomije.

A ipak je niko ne naziva "Strejndžova tehnika". -Mi smo to osmislili.

Bez obzira, polaskan sam tvojim pravilom.

Večeras govorim na večeri Društva neurohirurga.

Pođi sa mnom. Još jedna govorancija? Baš romantično.

Nekad si volela da ideš na takve skupove sa mnom. Zabavljali smo se.

Ne! Ti si se zabavljao. To nije imalo veze s nama, nego sa tobom.

Ne samo sa mnom. -Stivene, sve se vrti oko tebe.

Možda bismo mogli da uključimo tebe. Tehnika Strejndž-Palmer.

Palmer-Strejndž.

Bili. Šta imaš za mene?

Imam pukovnika vazduhoplovstva od 35 godina,

slomio je donji deo kičme u nekom eksperimentalnom oklopu.

Mogao bih da pomognem, ali nisam jedini.

Nađi nešto vredno mog vremena.

Imam ženu od 68 godina sa uznapredovalim tumorom na mozgu.

Hoćeš da zeznem svoj savršeni portfolio? Definitivno neću.

A žena od 22 godine, sa elektronskim implantom u mozgu

za kontrolu šizofrenije, udario je grom? -To već zvuči zanimljivo.

Možeš da mi pošalješ... Dobio sam.

Hej.

U redu je. Biće sve u redu.

Šta su uradili?

Prebacili su te helikopterom.

Ali, trebalo im je vremena da te nađu.

Zlatni sati za oštećene nerve prošli su dok si bio u kolima.

Šta su uradili?

Jedanaest šipki od nerđajućeg čelika u kostima.

Više pokidanih ligamenata,

ozbiljno oštećenje nerava u obe ruke.

Bio si na stolu jedanaest sati. -Vidi te držače.

Niko nije to mogao bolje.

Ja bih mogao bolje.

Ne. -Daj svom telu vremena da zaceli.

Upropastio si me.

Za koliko ću moći... -Doktore Strejndže...

Ta tkiva još zarastaju. -Pa, ubrzajte to.

Provucite stent kroz nadlaktičnu u palačnu arteriju.

To je moguće.

Eksperimentalno i skupo, ali i moguće. -Treba mi samo moguće.

Gore.

Gore. Pokaži mi snagu.

Ovo je beskorisno. -Nije beskorisno. Možeš ti to.

Dobro, odgovori mi na ovo, fakultetlijo.

Znaš li nekog sa ovolikim oštećenjem nerava, ko je radio ovo

i stvarno se oporavio? -Znam jednog, da.

Nesreća u fabrici, slomio je kičmu, paralizovan, noge su mu atrofirale.

Imao je bol u ramenu od kolica.

Dolazio je tri puta nedeljno. Jednom je prestao. Mislio sam da je umro.

Par godina kasnije prošao je pored mene na ulici. -Hodao je? -Da.

To je sranje. Pokaži mi njegov karton.

Trebaće mi vremena da nađem karton u arhivi.

Ali, ako ispadne da je tvoje arogantno dupe u krivu... Vredeće.

Pogledao sam tvoje istraživanje. Pročitao sam sve što si poslao.

Neće uspeti. Mislim da ne shvataš... koliko je ozbiljno oštećenje.

Evo o čemu se radi... -Najbolji su pokušali i nisu uspeli. -Razumem.

Ali... -Od mene tražiš nemoguće, Stivene.

Ma, hajde. -Moram da mislim na svoju reputaciju.

Etjene, stani, sačekaj. -Ne mogu da ti pomognem. -Ne, ne, čekaj!

Hej!

Neće da uradi to.

On je mediokritet. U Tokiju postoji nova procedura.

Uzgajaju nervne ćelije donora,

onda ih izdvajaju i prave uzorak pomoću 3D štampača.

Mogao bih da obezbedim zajam... -Stivene... -Mali zajam. 200.000.

Uvek si trošio novac čim ga zaradiš,

samo što sada trošiš novac koji nemaš.

Možda je trenutak da razmisliš da prestaneš.

Ne, sada je baš trenutak da ne prestanem,

jer, vidiš, uopšte mi nije bolje!

Ali ovde se više ne radi o medicini. Ovo je manija.

Neke stvari jednostavno ne mogu da se poprave.

Život bez mog posla... -I dalje je život. Ovo nije kraj.

Ima i drugih stvari koje mogu tvom životu da daju smisao.

Kao šta? Kao što si ti?

Ovo je deo kada se ti izviniš. -Ovo je deo kada ti odeš.

Više ne mogu da gledam kako mučiš sebe.

Previše je teško za tebe, je li? -Da, jeste.

Srce mi se slama kad te vidim ovakvog.

Nemoj da me sažaljevaš. -Ne sažaljevam te. -Šta radiš ovde,

donosiš mi sir i vino, kao da stari prijatelji idu na izlet?

Mi nismo prijatelji, Kristina. Jedva da smo i ljubavnici.

Samo što ti voliš tužne priče, zar ne? To sam tebi sada?

"Jadni Stiven, slučaj milosrđa." Konačno sam mu potrebna."

Još jedno humano smaranje na kom si angažovana.

Zakrpi ga i pošalji nazad u svet, srce samo prede.

Toliko ti je stalo, je li?

Zbogom, Stivene.

Stiven Strejndž

IZVEŠTAJI

REKOH TI!

PENGBORN, J. GLAVNA BOLNICA

Tako je. Idemo.

Idemo! Ceo dan!

To! Ceo dan ovako.

Daj, čoveče! Gde je borba?

Samo te hoće.

Džonatan Pengborn. Potpuni prelom kičme na pršljenovima C7 i C8.

Ko si ti? -Paralizovan od grudi nadole. Delimična paraliza obe ruke.

Ne poznajem te. -Ja sam Stiven Strejndž.

Ja sam neurohirurg. Bio sam neurohirurg.

Zapravo, znaš šta, čoveče, ja te znam.

Jednom sam došao u tvoju kancelariju. Odbio si da me primiš.

Dospeo sam samo do tvog asistenta.

Nije ti bilo leka. -A za tebe tu nema slave, je li?

Vratio si se s mesta s kog nema povratka.

Pokušavam da nađem svoj put nazad.

Pengborne, igraš ili ne?

U redu.

Digao sam ruke od svog tela.

Mislio sam da mi je preostao jedino um, da treba bar to da unapredim.

Tako sam učio s guruima, sa svetom ženom.

Stranci su me vodili u planine da upoznam svetog čoveka.

I konačno, pronašao sam svog učitelja.

Moj um se uzdigao, moj duh se produbio.

I nekako... -Tvoje telo se zacelilo. -Da.

Bilo je tamo i dubljih tajni, ali nisam imao snage da ih usvojim.

Izabrao sam da se zadovoljim svojim čudom i vratio sam se kući.

Mesto koje tražiš zove se Kamar-Tadž.

Samo, cena je visoka. -Koliko?

Ne govorim o novcu.

Srećno.

Hajde da igramo. Dobro, idemo!

KATMANDU, NEPAL

Kamar-Tadž? Znate li gde je Kamar-Tadž?

SVETE TURE - Himalajsko lečenje! Pronađite mir! Pronađite sebe!

Kamar-Tadž?

Kamar-Tadž.

Dobro.

Momci, vidite, nemam novac.

Tvoj sat. -Ne, molim te. To je sve što mi je ostalo.

Tvoj sat.

U redu.

Tražiš Kamar-Tadž.

Stvarno? Siguran si da je ovo pravo mesto?

Ona izgleda malo više kao Kamar-Tadž.

Ja sam već bio na tvom mestu.

I ja sam, takođe, bio pun nepoštovanja.

Mogu li da ti dam savet?

Zaboravi sve što misliš da znaš.

U redu.

Utočište našeg učitelja.

Drevni. -Drevni? Kako mu je pravo ime?

Dobro. Da zaboravim sve što mislim da znam. Izvini.

Hvala ti za...

Dobro, u tome je stvar.

Hvala za... Zdravo.